Igranje u blatu

U ovim divnim letnjim danima prava je grehota biti unutra. Život se polako iz kuće preselio u dvorište, i tu se jede, pliva, kupa, igra, čita, tu se posmatraju zvezde i ptice.
Deca imaju neverovatne sposobnosti. Sasvim mala deca rastu, uče, pamte, reaguju munjevitom brzinom koju smo mi odrasli odavno zaboravili. Mislim da prečesto dajemo sebi veoma veliki značaj, i slažem se sa Marijom Montessori da je za decu od presudnog značaja ambijent koji pruža mogućnost za istraživanje i učenje. Ovaj ambijent je leti dvorište, a deci je potrebono tako malo da se satima zabavljaju i vrište od smeha i radosti. Danas smo otvorili kuhinjicu sa blatom: malo zemlje i vode, i oni su uživali, a kada su završili čekala ih je kofa sa mlakom vodom i lončićem, i na licu mesta su bili okupani :-)

Igranje sa zemljom je magično. Podseća nas na to odakle smo i kome pripadamo, razvija nervnu stimulaciju na vrhovima prstića, uči decu o težini i zapremini, o međusobnoj komunikaciji i zajedničkom radu. Igranje sa zemljom je neprocenjivo! Evo kako je to izgledalo danas.

Seda kosa

Ponekad u nama postoji raskol, određena vrsta dualizma koja sasvim nesvesno upravlja donošenjem odluka koje nisu u skladu sa našom prirodom čineći od nas nesvesne licimere. Kada postoji jasan duhovni put, onda postoji i preispitivanje, te postaje lakše uočiti raskol, ali ponekad uočeno licimerje nije tako lako ispraviti, ponekad je lakše nastaviti putovati putem u kojem je društvo veliko. Tako je bilo i samnom i farbanjem kose.

Iako nisam farbala svoju kosu, verujući da je prirodna i duga kosa najlepša, kada su počele da se vide prve sede pre nekih 7 godina, nije bilo nedoumice da trebam da se farbam, i tako je počelo farbanje kose u moju prirodnu boju.

Jednostavno nisam bila spremna da budem seda u svojim tridesetim, i o tome nije bilo nikakvog razmišljanja, sve do braka. Poslednjih godina uglavnom nosim marame kada izlazim van kuće, a kući imam puštenu kosu ili radnu verziju punđe, što znači da je moj muž jedini odrasli svedok moje kose. Glas razuma je, po običaju, krenuo od njega. On je taj kroz čiju ljubav učim da volim sebe. Preko njega uspevam da se pomirim sa promenama na sebi, da ih prihvatim i zavolim kao što ih je on zavoleo.Nije lako. Nije lako gledati i voleti sopstveno telo posle porođaja, nije lako imati deset kg. viška kada te ceo život znaju kao mršavicu i kada već počneš da veruješ da ti ne možeš nikad da se ugojiš, nije lako gledati sopstvene sede i pustiti ih da rastu slobodne i neukroćene kao i iskustvo koje te prati. Nije lako gledati sebe očima koje su bezuslovno usvojile svetske standarde lepote, skinute sa reklama, časopisa, filmova, i izloga. Nije lako videti sebe očima sopstvenog muža, ali vredi pokušati.

seda kosa koja izrasta i oslobađa se farbane kose meni deluje veličanstveno

       On je prvi pitao zašto se farbam. Mene je to pomalo iritiralo da pita tako očigledne stvari, pa zar ne vidi da imam sede, a onda je usledio njegov komentar da su moje sede lepe i autentične i da bi voleo da ih vidi više, i da mu nije jasno zašto se farbam. Koliko su za njega ovakve izjave jednostavne, toliko su za mene teške, i izuskuju da ih asimilujem, procesujem, razradim, pa tek onda prihvatim. Prošle su 3 godine od kako mi je ovo rekao, i tek sada sam došla do tačke odluke da prestanem da se fabam i da prigrlim promene na sebi kao lepotu i napredak, da počnem da sagledavam sebe onako kako me on vidi.

Uzela sam u obzir mogućnost da seda kosa može da bude lepa, originalna, sa neponovljivim i unikatnim nijansama, da označava tranziciju u jedno novo doba, i da nema razloga ne radovati se tom novom dobu, ne iščekivati ga, i ne proslavljati ga!!

Slede fotografije inspiracije :-)

 

Nošenje marama na glavi (dve marame)

Mislim da je svima koji čitaju ovaj blog već uveliko jasno koliko volim marame. Nošenje marame na glavi je nešto posebno, nešto što me spaja sa generacijama žena čiju genetiku nosim, žene koje po pravilu nisu izlazile u svet bez marame na glavi kao svoje krune.

kredit

Moja fascinacija maramama leži i u široj fascinaciji sa nekrojenim komadima tekstila koji kao takvi nikada ne izlaze iz mode, ne postaju premali ili preveliki, i svakome stoje drugačije. Marama vekovima ima na hiljade različitih upotreba, ali njena ženstvenost je neosporiva unatoč prolaznosti vekova. Marama uslovljava jednu određenu vrstu ženstvenosti. Uz maramu se bira nakit, nose se suknje i haljine, hoda se drugačije; ona određuje jednu određenu vrstu estetike koja ne trpi nemarnost.

kredit

Marama na glavi Pravoslavne žene osilkava spoljašnjem svetu da su hrišćanske vrednosti ipak unutra, da se o osobi ne može suditi na osnovu izgleda, da je bez obzira na kulturološke promene u svetu ona i dalje stub, ognjište, uzor ćerkama i inspiracija sinovima. Udata žena koja nosi maramu na glavi čuva svoju lepotu isključivo za svoga muža, stvara veo intime i barijeru sa spoljašnjim svetom i jasno postavlja granice.

Stavljanje marama je takođe beskrajno kreativno i zabavno, i ja uživam smišljajući načine na koje da nosim marame, slažući boje i birajući ukrase.

Kako bi marama savršeno stajala potrebna joj je podloga, tj. punđa. Ukoliko imate dugu kosu, namestite punđu uz pomoć krofnice za punđu kao što je ova:

A ukoliko ne znate kako se krofnica koristi pogledajte ovaj video:

Ukoliko nemate dugu kosu, ipak imate puno opcija za nošenje marama. Na primer, možete da koristite lažnu punđu

Ili čak da pričvrstite mrežicu za kupanje (niko nikada neće saznati)

Ovo je moj video o tome kako mogu da se stave dve marame, jedna pravougaona, a jedna četvrtasta. Marame su lagane, letnje i prozračne, ovako sam ih skoro nosila, i poželela sam da to podelim sa vama <3

Uživajte!! Svako dobro od Boga vam želim!

Prostor za decu u bašti

Pisala sam o značaju uređenja dečije sobe po sistemu montesori, i slični principi mogu da se primene i na prostor u kome deca borave napolju. Koliko je meni poznato, Marija Montessori nije dala precizne okvire za uređenje eksterijera, ali je insistirala na tome da deca puno vremena provode napolju, te da su i sasvim mala deca sposobna da pešače par kilometara dnevno. Smatrala je idealnim boravak dece na selu, prirodnu i organsku ishranu, kao i rad na čistom vazduhu. Pokušala sam da pronađem neke ideje koje bi se uklopile u montesori shvatanja: minimum veštačkih materijala, bezbednost, i puno prostora za manipulaciju i istraživanje.

Ovakvi prostori mogu da budu u svakoj dimenziji, i za svaki budžet ;-)

Posebno mesto zauzima kuhinjica za kolače od blata. Može se početi krajnje jednostavno, sa samo par alatki koje više nisu potrebne u pravoj kuhinji, i sasvim polako da se radi na izradi prave blatnjave profesionalne kuhinje.

Pored kuhinje deca mogu i da se igraju sa zidom za vodu, da uče zapremine, opažaju zakone fizike i jednostavno uživaju

 Kada smo kod vode osim bazenčića koji maloj deci pruža neverovatne momente uživanja

možemo da stvorimo uz pomoć najlona klizalište

ili da napravimo vodeni krevet

a kada se domognemo čvrstog tla možemo da se igramo sa senom

ili u pesku

starijoj deci obično prija malo privatnosti, i oni žude za izolovanim kutkom

Trajni kutak za uživanje može da se napravi i od vrbe

A kada već razgovaramo o tajnim kutcima za uživanje, mislim da nije uredu da ih imaju samo deca, pa sam poželela nešto ovakvo:

Sasvim je upravu moj mili muž kada kaže: Ivana, trebaju ti barem dva života da uradiš sve ono što si zacrtala. I upravu je, i da imam dva života opet bi ih provela kod kuće, sa njim i sa decom. Uživajte!!