Senzorna kadica za jesen

Mala deca uče putem dodira i direktnog iskustva. Zato je za njih tako puno važno da budu predstavljeni najrazličitijim senzornim iskustvima iz kojih mogu da izvlače zaključke: toplo-hladno, glatko-hrapavo, tvrdo-mekano....Mogu da vežbaju mišiće na šakama, što će kasnije biti jako važno za pravilno držanje olovke, a svaki neurološki stimulans na jagodicama malenih prstića ubrzava rad mozga i povoljno deluje na razvijanje inteligencije. Nažalost, u hladnijim mesecima i deca su češće unutar 4 zida sa smanjenim mogućnostima senzornog iskustva. U tu svrhu mogu da posluže takozvane senzorne kadice.

Sa njima možemo da budemo beskrajno kreativni, no važno je da budu interesantne detetu, da sadrže predmete sa kojima se dete ne susreće svakodnevno. Lično volim da senzorna kadica bude uvek u skladu sa godišnjim dobom, kako bi dete počelo da osvešćuje i povezuje koncept vremenskih prilika. Takođe početkom druge godine možemo da počnemo sa vežbama iz praktičnog života, kao što su sortiranje, presipanje, ceđenje....a senzorne kadice su odličan početak da vidimo da li je dete spremno za neku od ovih aktivnosti.

Materijal za jesenju senzornu kadicu sam sakupila za vreme naše porodične šetnje, i dodala sam predmete koji su se zatekli u kući. Izgleda ovako

Obezbedila sam im kašike za vežbanje motorike i veštine sipanja, kao i nešto zahtevniju kuhinjsku hvataljku koja je odlična za vežbe mišića šake.

Ubacila sam i lončić kako bi razumela da li će imati potrebu da ubacuju predmete u njega, i koje...

Pre početka važno je da se radi na nekoj podlozi (veliki peškir ili ćebe) jer će zasigurno biti nešto nereda.

I koliko god da nam roditeljski instinkt govori da pokazujemo detetu i razgovaramo sa njim, od presudnog je značaja da budemo isključivo posmatrači i da shvatimo šta zaokuplja pažnju deteta, kako bismo mu to iskustvo češće pružali...

Đinđi je odmah počela sa punjenjem pasulja, i mešanjem

Dok je Tufnica bila više zaokupljena proučavanjem krupnijih oblika

 Ponosno napunjeno lonče....

 I brižljiva pažnja poklonjena detaljima...

Neverovatno koliko senzorna kadica i sasvim maloj deci zaokuplja pažnju! Najbolje je prestati sa ovom aktivnošću kada detetu još nije sasvim dosadila, ali kada je već ispitalo dovoljno sve mogućnosti koje ovo iskustvo pruža....

Da li vi koristite senzorne kadice? Sa čim ih punite?

Hvala Bogu na bebama koje držimo u naručju i svako dobro svima <3<3<3<3

Jesenje šetnje i priroda na stolu

Uspeli smo da uhvatimo poslednje dane ove prelepe jeseni za porodične šetnje. Živimo u jednom od najlepših predela Srbije, u njenom srcu, i priroda, sva njena veličanstvenost, ne prestaje nikada da oduševljava!! Kada smo u šetnji, uvek iskoristim vreme za sakupljanje plodova koji će se naći na stočiću posvećenom prirodi i određenom godišnjem dobu. Više o ovom konceptu sam pisala ovde.

Jesen je prebogata svojim plodovima i svojom raskoši, uvek se može naći u džepu poneki kesten, žir, list...

Najmlađi uživaju u igrama sa lišćem, u šuškanju, valjanju, sakupljanju plodova...

 A ja uživam u odevnim kombinacijama inspirisanim godišnjim dobom, dugim šetnjama, šoljama toplog kakao napitka...

 

Kada se stigne kući, vreme je za dopunjavanje jesenje postavke, punjenje činija sa pronađenim blagom...

 

 Tu je hrpa žireva

Lišće hrasta....

Poneka šišarka, i patuljci, koji u hladnim, vetrovitim noćima pale vatru i pričaju priče......

Prezentacija Indije u školi

Važno je da smanjujemo granice između škole i kuće, i da približimo ova dva sveta, jer samo onda će dete razumeti da se znanje nalazi svuda, i da je okruženo nežnošću, brigom, i sigurnošću gde god da se nalazi. U nekim zemljama roditelji volontiraju kao asistenti u učionicama, pomažu u biblioteci ili kafeteriji, a ja već neko vreme sam spremala za decu prezentaciju o Indiji.

Prezentacija je bila urađena na power pointu, kao vizuelni prikaz onoga što se govori, ali sam donela deci i mnoštvo predmeta iz Indije, i pravili smo zajedno motive vezane za Indiju, a sve u cilju da dožive ovu zemlju svim čulima.

Deca su bila fantastična!!! Veoma su bili zainteresovani, imali su mnoštvo pitanja, i mogli smo da ostanemo i ćaskamo zajedno o Indiji sigurno još par sati :-)

Usledilo je isprobavanje Indijske odeće-sarija..

I Indijske marame, ukrašene otiscima drvenih pečata

 Predmeti iz Indije: šnala za kosu, sveska, privezak mandale

Još jedna sveska, bengalski tigar, i krava kao pojam svete životinje

Češalj koji sam kupila na pijaci koja se svake nedelje održava na obroncima Bengalske džungle, i gde su izloženi samo zanatski proizvodi od prirodnih materijala...

Deca mirišu i opipavaju začine: đumbir, indijski orah, star anis, kumin, kardamon....

Obzirom da je Indija poluostrvo, pravi se poluostrvo od plastelina na papirnom tanjiru...

 A zatim dodajemo vodu da prikažemo polostrvo....umesto vode dodali smo Indijski čaj koji smo pijuckali :-)

 

Sve je bilo savršeno, osim što me je Dar kasnije pitao zašto njega nisam birala ni za jednu aktivnost, na šta sam mu odgvorila da je to zato što mi ovakve aktivnosti možemo da radimo uvek kod kuće. On je to naravno shvatio kao momentalno bećanje, te smo uveče pravili rangoli dezen od brašna i palili sveće.....Rangoli privlači dobre Bogove, i donosi sreću :-)

Hvala učiteljicama koje su nesebično omogućile moje prisustvo u njihovoj učionici, i beskrajmo hvala deci na radoznalosti i oduševljenju koje je bilo obostrano <3<3<3<3<3

Svako dobro Vam želim!!!!!!!!!!

Sveti Martin i šetnja sa lampionima

Jedva sam čekala da proslavljamo Svetog Martina, ali avaj, nisam uspela da na Pravoslavnom kalendaru pronađem datum kada se, i da li se ovaj Hrišćanski svetitelj proslavlja. Ono što je izvesno je ga je rana Pravoslavna Crkva veoma uvažavala i poštovala. Za proslavu ovog velikog svetitelja odabrala sam jedan nasumičan dan u Novembru, nadajući se da mi neće previše zameriti...

Sveti Martin se rodio u Panoniji i nakon što je služio kao Rimski vojnik, primio je Hrišćanstvo. Dok je prolazio na konlju, ogrnut svojim toplim ogrtačem sreo je prosjaka koji je drhtao na zimi. Svetac je pocepao svoj plašt na dva dela, i jedan deo dao prosjaku. Ovo je savršena lekcija svima nama o deljenju, empatiji, saosećanju.....Na njegov dan se prave lampioni i pale fenjeri kako bi nam pokazao put do savršenog milosrđa i dobrote, do Hristove suštine....

Počeli smo sa bojama jeseni, lepi, reljefni narandžasti karton...

Na kome smo izrezali proreze za svetlo...

I na poleđini zalepili žuti krep papir

Ovako je izgledao sa pravilne strane ;-)

Onda je počelo asemblovanje

Unutra smo stavili sveću i lepkom je pričvrstil za dno

A kroz krajeve smo provukli žicu

Fenjeri mogu i da se naprave od tegli...dovoljno je da se oblože efektnim krep papirom zlatne ili srebrne boje, da se naprave prorezi za svetlo, ručke od kanapa, i fenjer je spreman!

Onda još ostane da se sačeka prvi mrak.... da se upale lamiponi i da se krene u šetnju...

A onda sledi večera...nešto jednostavno što može lako da se deli, kao naprimer bareni krompir i kriška sira. Poenta je da svako prepolovi svoju hranu i da je osobi do sebe. Na ovaj način se najlepše vidi da kada delimo ništa ne gubimo <3<3<3 Naravno, uz večeru ide i priča o Svetom Martinu, uz obavezno svetlo sveća....

Neka Vas svetlo prati gde god da ste!!!!