Bogojavljenje

Pošto su tadašnji običaji zabranjivali da neko propoveda i bude učitelj do svoje tridesete godine, Isus je strpljivo čekao u roditeljskom domu, zarađujući za hleb drvodeljskim zanatom. Kada je navršio tridesetu počeo je da propoveda i pošao je svetom Jovanu Krstitelju da ga krsti u reci Jordanu. Jovan nije želeo to da učini, jer je smatrao da Gospodu krštenje nije potrebno, i da Isusove vrline naveliko prevazilaze njegove, te da je nedostojan takve časti. Međutim, nakon Isusovog insistiranja, Jovan je pristao i krstio ga je. Tada su se nebesa otvorila, i na Isusa se spustio Sveti Duh u vidu belog goluba, i čuo se glas: Ovo je sin moj ljubazni, on je po  mojoj volji. Kao uspomenu na ovaj veliki događaj Crkva slavi Bogojavljenje.

Obzirom da je Hrišćanska vera nastala u pustinji, voda igra veoma važnu ulogu, a naročito na ovaj dan se veruje da voda postaje sveta, te se osveštana Bogojavljenska vodica čuva tokom cele godine, kao lek. Vernici plivaju za časnim krstom u hladnim rekama, a devojke bajaju za koga će se udati, što je možda najlepše od svih opisao Puškin, u svom nikad prevaziđenom Evegeniju Onjeginu, gde Tatjana, uz pomoć stare dadilje pokušava da odgonetne događaje koji će se desiti.

U našem domu je praznik protekao uz pesmu i crtanje, i čitanje...

Pravili smo golubove od tri različite vrste crvenog kartona, u obliku srca. Oni predstavljaju silazak Svetog Duha, a na svetog Trifuna ćemo dodati još srca. U našoj kući projekti zaista nikada ne prestaju, već uplivavaju jedan u drugi, menjaju se, i međusobno dopunjuju :-)

 

A onda je došlo vreme za pesmu. Naročito volim retke bogomoljačke pesme, iz pokreta svetog Nikolaja Velimirovića.

A za to vreme, devojčice su od plastelina pravile snežne pahulje, i lepile ih na podlogu... u tu svrhu koristim fantastične knjižice male škole :-)

Svako dobro Vam želim, Bog se javi!!!!!

Slavimo Trojice kroz igru

Hrišćanski praznici po pravilu imaju veliku simboliku i korene u dalekim pre-Hrišćanskim tradicijama. Tako i Trojice imaju svoje korene u Jevrejskom prazniku posvećenom žetvi i plodnosti. Baš u tom periodu je Sveti Duh sišao na apostole i u obliku vatrenog jezika zasijao iznad glave svakog apostola, osvetljavajući njegovu posebnost i individualnost. Pa ipak, Biblija nas uči da su ovi ljudi delali kao jedno, kao celina u Hristu.

Negde sam pročitala prelepu misao da se moja posebnost odražava kroz moj individualni način razmišljanja koji se kao svetlost pali u mojoj glavi, ali svoju misao mogu u potpunosti da izrazim samo ukoliko je podelim sa nekim drugim, a da bi to uradila, moram da mu se približim i da ga osetim kao ličnost. Kad god jedna osoba zaista pokuša da razume drugu osobu, ona kao da pokušava da priča jednim drugim jezikom, i iz ovakvog napora se rađa prijateljstvo i zajedništvo. Sveti Duh, Duh Istine, nas podseća da je posebnost svake ličnosti sveta, da plamičak Božanstvenog isijava iz svakog od nas ponaosob, i da sloga među ljudima zavisi direktno od sposobnosti da se zaista razume i shvati neko drugi. Razgovarati sa nekim u istini, je često preveliki izazov u sadašnjem svetu, ali ukoliko uspemo da odgovorimo na ovakav izazov, makar i najskromnijim naporom, onda silazak Svetog Duha postaje u neku ruku i realnost kako za pojedinca, tako i za nacije.

Deca najbolje doživljavaju apstraktne pojmove kroz konkretnu igru, te smo današnje veče posvetili pravljenju igara za sutrašnji dan.

Počeli smo sa jednom grančicom i belim krep papirom. Krep papir je fantastičan za igračke koje lepršaju u vazduhu jer tada proizvodi šuškav zvuk koji raduje.

 Isekla sam tri dugačke trake po celoj širini krep papira široke oko 3 cm. i jednu po jednu sam ih zalepila na vrh grančice. Najbolje je da se sve ostavi preko noći da se dobro osuši, jer je krep papir izuzetno nežan. Sutra dete može da trči sa svojim štapićem ili da njime njiše visoko iznad glave posmatrajući oblake.

A onda smo pravili krila za bebe. Potreban je isto beli krep papir, isečen na trake široke oko 1 cm, i duge oko 20cm, uskladite sa uzrastom deteta. I bele trake od satena ili organdina, veličine da se zavežu oko članka detetove ruke, kao narukvica.

 Kada ste isekli par traka od krep papira i mašne

 Stavite krep papir trake jednu na drugu preko mašne

I ušijte sve sitnim bodom po sredini

 Dobili ste krila golubice sa kojima deca mogu da trče, i da ih posmatraju kako lete ka nebu.

 Uvek volim da sačuvam zvončiće od Vrbice

 Na satensku traku sam prišila po dva zvončića koje ću sutra bliznakinjama pričvrstiti za nožice.

 Kada je sve bilo gotovo, došlo je vreme za priču za laku noć. Lepo je kada je pričanje priča ritual i tradicija. Upali se velika sveća, mama stavi šal za pričanje priča, a ja volim da detetu dam i nešto da pije ili gricka za potpuniji ugođaj <3

 Čitali smo o magičnoj šumi kroz koju se može bezbedno proći samo ukoliko se gleda gore, ka nebu, a nikako dole u pod.

 Deca jako vole da sama ugase sveću što ujedno označava i vreme za odlazak u krevet, i radosni odlaze da sanjaju i smišljaju igre za sutra.