Pošto su tadašnji običaji zabranjivali da neko propoveda i bude učitelj do svoje tridesete godine, Isus je strpljivo čekao u roditeljskom domu, zarađujući za hleb drvodeljskim zanatom. Kada je navršio tridesetu počeo je da propoveda i pošao je svetom Jovanu Krstitelju da ga krsti u reci Jordanu. Jovan nije želeo to da učini, jer je smatrao da Gospodu krštenje nije potrebno, i da Isusove vrline naveliko prevazilaze njegove, te da je nedostojan takve časti. Međutim, nakon Isusovog insistiranja, Jovan je pristao i krstio ga je. Tada su se nebesa otvorila, i na Isusa se spustio Sveti Duh u vidu belog goluba, i čuo se glas: Ovo je sin moj ljubazni, on je po mojoj volji. Kao uspomenu na ovaj veliki događaj Crkva slavi Bogojavljenje.
Obzirom da je Hrišćanska vera nastala u pustinji, voda igra veoma važnu ulogu, a naročito na ovaj dan se veruje da voda postaje sveta, te se osveštana Bogojavljenska vodica čuva tokom cele godine, kao lek. Vernici plivaju za časnim krstom u hladnim rekama, a devojke bajaju za koga će se udati, što je možda najlepše od svih opisao Puškin, u svom nikad prevaziđenom Evegeniju Onjeginu, gde Tatjana, uz pomoć stare dadilje pokušava da odgonetne događaje koji će se desiti.
U našem domu je praznik protekao uz pesmu i crtanje, i čitanje...
Pravili smo golubove od tri različite vrste crvenog kartona, u obliku srca. Oni predstavljaju silazak Svetog Duha, a na svetog Trifuna ćemo dodati još srca. U našoj kući projekti zaista nikada ne prestaju, već uplivavaju jedan u drugi, menjaju se, i međusobno dopunjuju :-)
A onda je došlo vreme za pesmu. Naročito volim retke bogomoljačke pesme, iz pokreta svetog Nikolaja Velimirovića.
Svako dobro Vam želim, Bog se javi!!!!!
Нема коментара:
Постави коментар