Sveta Petka

Sveta Petka je za mene poseban praznik. U njenoj crkvi, na Kalemegdanu, sam se pre mnogo godina krstila, njenoj ikoni molila, i brižljivo čuvala vodu sa njenog izvora.

Sada, iz ove perspektive, i nakon mnogo godina, uviđam koliko značaja ona nastavlja da ima za mene, i koliko paralela postoje u našim životima u najskromnijem smislu tih reči, jer da ne bude zabune: hiljada sam svetlosnih galaksija udaljena od njenog savršenstva. Ipak, neke sličnosti postoje.

Paraskeva je rođena u imućnoj, obrazovanoj porodici, ali je kao devojčica čula reči Hrista u crkvi, koje su zvale vernike da odbace sve što imaju u materijalnom smislu, i da pođu za njegovim svetim primerom. Tada je svetiteljka odlučila da se posveti asketskom stilu života. Asketizam znači odricanje od određenog komfora i navika, kako bi se ispunila velika želja srca, kako bi sopstvena volja nadjačala komformizam. U ovo ime Paraskeva je napustila sigurnost roditeljske kuće i uputila se u daleki svet, gde je posećivala sveta mesta, a na kraju i živela u Jordanskoj pustinji, kako bi se pred kraj svog života ipak vratila u rodni grad.

Još kao dete sam osetila ogromnu i nesavladivu potrebu da putujem, ubeđena da ću tamo negde naći to nešto što će me nekako ispuniti zauvek. U ovo ime sam se odrekla udobnosti koje roditeljska kuća neminovno pruža u smilsu komfora, razumevanja, ljubavi i podrške, te otišla daleko u svet, u neke druge zemlje, da bi se opet vratila na mesto početka putovanja.

Paraskeva nije imala duhovnika, kao ni ja nije imala strogo vođstvo, autoritet, nekoga ko bi jamčio za nju. Bila je u potpunosti prepuštena svojoj veri i nije bila u potrazi za drugim ljudima, već u potrazi za hodočašćem, za Hristom, za znanjem. Kao što je bilo neobično u njeno vreme da mlada žena putuje sama daleko, gde nema njoj poznatih ljudi, tako sam i ja putovala u potrazi za znanjem, za fakultetom, za učenjem. Mogu u potpunosti da shvatim njen nomadski život, ili život obrazovan u smislu hodočašća, čak iako je moj sopstveni život bio daleko od istog. Naime, Evanđelist kaže: Gle, Carstvo Božije je u tebi! i bez obzira gde se nalazimo u globalizovanom svetu svetskih putnika, reč Božija je u nama. Paraskeva je imala hrabrosti da tu reč prati do kraja, i da je u potpunosti živi, da od te reči, logosa, učini svoju svetiljku na putu do Hrista, do svoje suštine.

Iz mog molitvenog dnevnika

Dar i mama crtaju

Devojke boje sv. Petku, crtež je zalepljen za poslužavnik kako bi im bilo lakše

Srećan praznik svim putnicima u tuđini i kod kuće, ženama, mamama, deci, svim tragačima koji vredno traže istinu u sebi <3<3<3

Montesori praktičan rad

Jedan od najzanimljivijih aspekata pedagogije montesori jeste rano uključivanje deteta u rad, stvaranje radnih navika, pomaganje dečije samostalnosti koja neminovno dovodi do većeg samopouzdanja i svesnosti sebe i okoline. Nažalost, primećujem da sve više udaljavamo decu od rada. Najtipičnije mišljenje iz mog okruženja je to, da deca dok su mala trebaju isključivo da se igraju i uživaju, (pod uživanjem se podrazumeva odsustvo rada), te da će puno raditi kad krenu u školu, i kasnije kroz život. Ovakve namere, iako u načelu plemenite, mogu da budu veoma štetne, jer sasvim nepripremljeno dete pristiže u prvi razred gde se suočava sa obavezama za koje nije spremno, i često reaguje otporom i težnjom da se vrati u pređašnje stanje bezbrižnosti. Istina je međutim, da deca urođeno vole rad. Rad je u čovekovoj biti, u srži ličnosti, i bez rada postajemo apatični, bezvoljni, mrzovoljni, opsedaju nas nekonstruktivne misli i upadamo u ono što Pravoslavlje zove uninije i smatra kao opasnost za ljudsku dušu.

Jednostavan primer jeste malo dete kome možete da date lutku i da mu kažete da se igra dok vi kuvate, i da mu date izbor: da se igra sa lutkom, ili da pomaže u nameštanju stola, seckanju salate, pripremi jela....sva deca koju poznajem izabrala bi ovo drugo bez razmišljanja :-) Marija Montesori je ovo veoma rano uočila i razvila je vežbe koje pomažu detetu da se osamostali, i stekne radne navike. Dete stiče veštine, vežba finu i grubu motoriku, koncentraciju, fokus, smanjuju se izlivi besa koji su često odraz nesposobnosti da dete nešto samo uradi, i još mnogo toga. Sa praktičnim radom se počinje oko druge godine života, zavisi od interesovanja i spremnosti deteta. Postoje klasične montesori metode ove vrste rada, ali kada se razume princip koji stoji iza njih mogućnosti postaju nebrojene.

Vežba presipanja. Potreban je poslužavnik, i dve staklene tegle ili bokala od kojih je levi napunjen do pola pirinčem. Dete treba da prespe sadržaj iz levog bokala u desni, a da pri tom ne prospe zrna. Uvek počnite od leva ka desnom jer tako se kasnije razvija pisanje, i uvek prvo pokažite detetu vežbu, sa što lepšim i gracioznijim pokretima, obavezno koristeći pravo staklo kako bi dete naučilo da se nosi sa realnim okruženjem što pre. Kada se ova vežba savlada, možete da pređete na presipanje vode, ali uvek obezbedite sunđerčić ili krpicu, kako bi dete moglo samo da počisti eventualne nezgode.

Kada je vežba savladana dete može da uči da koristi npr. levak

Dete uči kako se postavlja sto. Osnove se nacrtaju na većoj salveti ili podmetaču.

Ovde (nekada davno) Zvezdica i Dar vežbaju presipanje sa prosom i usitnjavanje ljuske od jajeta u avanu

 Rešenje kako dete samo da sipa sebi vodu i počisti eventualan nered

 Restauracija stola, tata pokazuje kako se šmirgla drvo

 Dar, uz pomoć šprica, ima zadatk da prenese vodu iz jedne činije u drugu

Zvezdica, uz pomoć sunđera treba da prenese vodu iz jedne u drugu činiju

 Učenje zakopčavanja i odkopčavanja uz pomoć ramova

Presipanje i sortiranje

 Zakucavanje ekserčića

Slike i jasno sortiranje dečije garderobe pomaže najmlađima da se sami obuku

I najmlađi vole da ubacuju stvari u flašu, mi ovo radimo sa orasima

 

Briga o biljkama, pranje lišća

 

 Nizanje

Poliranje srebra

 Pakovanje kofera za put. Recimo šta pakuješ za Afriku? A za Južni pol?

 Ređanje uz pomoć hvataljki

 Prebacivanje predmeta uz pomoć cediljke

Pranje školjke

Kupanje lutke

Sortiranje po veličini

Prebacivanje uz pomoć kašike

Pranje stolice

Spravljanje mrvica od hleba

Šivenje, ušivanje, vez

Glancanje i poliranje ogledala

Čišćenje cipela

Neka praktični radovi oslikavaju godišnje doba kako bi dete imalo kompletniji doživljaj sebe i okoline, npr. pranje školjke leti, i čišćenje čizmica zimi. Takođe je važno da je dete što samostalnije u svom okruženju, a to je na kraju krajeva bolje i lakše za sve ukućane. Potrebno je malo...stalak u kupatilu da dohvati lavabo, svaka stvar na svom mestu da zna gde šta da uzme i vrati, produžeci da dohvati svetlo, i sl. Toliko suza mogu da se spreče ukoliko ambijent prilagodimo detetu i naučimo ga kako da živi u njemu. Uživajte!!!!

Zaštitne gaćice za pelene od vune (uradi sama)

Platnene pelene same po sebi nisu vodootporne, te im je potrebna zaštita koja ide preko njih. Mogu da se nađu preko interneta, kod nas u Srbiji, zaštitne gaćice od različitih materijala, no ja ipak najviše volim da pravim svoje, i rešenje koje predlažem nije samo najekonomičnije, već i najzdravije. Naime, gaćice se prave od čiste vune.

Ne samo da je vuna prirodan materijal, već je i sjajan termo-regulator, a takođe poseduje i antibakterijska svojstva. Gaćice pravim od starih džempera (uglavnom muževljevih jer su veći). Ukoliko nemate džempere pri ruci potražite u radnjama sa polovnom garderobom i gledajte na etiketi da je sadžaj preko 80% čista vuna. Džemper operite sa šarenim vešom da se malo skupi, to jest da se niti približe jedna drugoj. Ovo nije precizan proces, ali znaćete da ste uspeli ukoliko kada zasečete materijal sa makazama sa strane nema končića koji bi izvirivali, dakle džemper se ne para kada se zaseče. Izgledaće odprilike ovako.

 Ukoliko se džemper nije dovoljno skupio, stavite ga opet na 40 stepeni sa šarenim vešom ili povećajte temperaturu. Ukoliko se džemper ipak previše skupio, jednostavno ga iskoristite kao uložak koji će biti ušiven unutar gaćica. Ne možete da pogrešite!!

Naučila sam da pravim zaštitne gaćice prateći ove instrukcije koje su više nego jasne: foto uputstvo za šivenje vunenih gaćica

Konstrukciju možete da odštampate (ili precrtate sa ekrana) odavde , a uložak za gaćice ćete naći ovde  . Samo predhodno podesite da vam je pdf na tacno 100%.

Na video snimku možete da vidite da je potrebno 10 min. da se naprave gaćice :-)

                                          


Počela sam sa šivenjem u zadnjim mesecima trudnoće i ovako je to izgledalo:

Naravno, od vunenih ostataka morala sam da sašijem Dina za Dara <3

Kako bi gaćice bile zaista vodootporne potrebno je da se lanoliziraju, dakle da se vuna natopi lanolinom koji i čini ovcinu vunu nepromočivom. Negde daleko, u širokom svetu, postoje specijalni lanolin rastvori, no i mi ovde možemo sasvim jednostavno da ga napravimo uz pomoć lanolinske kreme za bradavice. Najpovoljnija koju sam našla kupuje se u DM radnjama i izgleda ovako

Jednom u par nedelja, a svakako pre prve upotrebe gaćice moraju da se natope lanolinom. To se radi tako što se gaćice stave u kofu ili lavor, i taman prekriju blago mlakom vodom, kojoj se doda veoma malo šampona za bebe (kao zrno graška). U malu teglicu sipajte dva prsta vrele vode iz slavine, dodajte količinu od otprilike veličine lešnika lanolinske kreme, zatvorite teglicu, i promućkajte par sekundi dok se lanolin ne rastvori. Ovaj rastvor ubacite u lavor sa gaćicama, i sve promešajte kako bi lanolin dospeo u svaki porub. Ostavite ovo da prenoći. Ujutru nemojte ispirati, već blago iscedite i ostavite da se osuši, ali nikako na direktnom izvoru toplote. Ukoliko pronađete sadržaj iz pelene na unutrašnjosti nogavice, samo taj deo operite vodom i sapunom, i ostavite da se osuši. Nema potrebe da se gaćice lanoliziraju više od jedanput u 3 nedelje.

Pre prve upotrebe, već lanolizirane gaćice, obavezno po celoj unutrašnjosti premažite lanolinskom kremom, i prstima dobro utrljajte. Ovo se radi samo jedanput, pre prve upotrebe, i gaćice će 100% biti vodootporne. Za jednu bebu trebaće vam oko 5 :-)

Ukoliko ne možete da pronađete vunu, ili ne želite da se zamarate sa lanolinom, umesto vune možete da upotrebite i polar materijal koga sigurno imate u izobilju među starim trenerkama i duksericama. Jednostavno iskoristite isti šablon, a kako šivenje sa ovim materijalom izgleda pogledajte ovde.

Svako dobro vama i vašim bebicama želi Čuvarkuća :-)

Platnene pelene

Uvijati dete u platnene pelene danas je pre svega čin ljubavi. Iako ove pelene imaju nebrojeno puno prednosti u odnosu na jednokratne, čini mi se ipak da je umetnost njihovog savijanja, briga oko pranja i sušenja jedna vrsta vibracije ljubavi koja se prenosi sa mame na bebu <3 Platnene pelene su najzdraviji i najpovoljniji vid povijanja danas. Ovo su pelene koje su koristile naše bake i prabake, jednostvano parče pamuka koje može da se savije na bezbroj načina i da odgovara svakom uzrastu deteta. Mlađa deca ih nasleđuju od starije i tako se trošak oko njihove kupovine obavlja samo jedanput.

 Tetra pelene jako dobro upijaju, brzo se suše, i uprkos glasinama, ne moraju da se peglaju. Perite ih na 60 stepeni, ponekad na 90, i nikada nemojte da stavljate omekšivač za veš, jer on osim što je hemikalija, takođe smanjuje upijajuću moć pelena. Umesto omekšivača stavite malo alkoholnog sirćeta koje će pelene omekšati, ali takođe će pomoći da se spere višak deterdženta koji ponekad zna da se sakupi unutar tkanine.

Ukoliko imate staru flanelsku posteljinu, pelene možete lako da napravite. Jednostavno isecite posteljinu na kvadrate veličine 80 sa 80 cm, porubite ih na mašini, i dobili ste super mekane, fantastično upijajuće pelene. Imam oko 10ak ovakvih pelena i smatram ih boljim čak i od tetra pelena. Za razliku od njih, flanel se ne tegli toliko te pelene ostaju čvršće zategnute na bebi. Takođe je flanel topliji materijal, te mislim da je bebi zimi prijatnije u njemu.

Postoje mnogi načini nameštanja ovih pelena i posle mnogobrojnih pokušaja i proba sa svoje troje dece došla sam do zaključka da je potrebno naučiti samo tri načina.

Široki povoj:


Ovaj povoj zahteva švedske pelene i tetra pelene. Kod nas se preporučuje zbog stabilizacije kukova, ali nažalost mnogi ljudi gube veru u smisao ove prakse. Možda vredi napomenuti da su švedske pelene dobile svoje ime po švedskim lekarima koji su ih osmisli nakon što su proveli izvesno vreme proučavajući mame u plemenskim zajednicama, koje su stalno nosile bebe na sebi tako da su im nogice uvek bile raširene. Lekari su ubrzo primetili da nošene bebe nemaju probleme sa kukovima koji su u to vreme bili česti u Evropi, te su osmislili način stavljanja pelena koji mimikrira pozu u kojoj se beba nalazi kada je nošena. Uvek koristim široki povoj za svoje bebe, negde do 6-og meseca, tj. dok beba ne počne da puzi. Tada skidam švedsku pelenu jer usled pokretljivosti bebe pantljika kojom se pelena pričvršćuje kreće da spada. Tada prelazim na takozvani origami povoj

Origami:

Ova vrsta nameštanja pelena je izuzetno brza kada se malo savlada. Ovo je po meni najbolja vrsta pelena za dan jer je zapremina pelene koncentrisana isključivo na središnji deo, te iako platnene, ove pelene nisu preobimne. Svoju decu presvlačim tri puta dnevno. Doručkuju u pidžamici i noćnoj peleni jer će se tokom doručka sigurno isflekati, pošto im od najranijih dana dozvoljavam i ohrabrujem da sami jedu i koriste pribor. Posle doručka obično ide pražnjenje stomačića, te sačekam malo da se to desi, i onda promenim pelene. Drugi put je posle ručka, a treći put oko pola sedam uveče kada se spremaju za spavanje, i stavljaju noćnu pelenu.

Pelena za noć:

Pošto se beba neće presvući celu noć, neophodno je da beba ima dovoljno slojeva da ostane suva tokom cele noći. U tu svrhu koristim 5 tetra pelena, manje za bebe koje imaju manje od godinu dana. Iako deluje kao isuviše, bebama ne smeta jer spavaju, a ostaju suve :-)


Kada su bebe sasvim male, a povijanja česta, nije naodmet zavezati staru jastučnicu za krevetac ili sto za presvlačenje, gde može da se ubaci prljava pelena. Ukoliko pelena ima sadržaj na sebi, nosim je u kupatilo, sadržaj izvrnem u WC šolju, a pelenu operem vodom. Zatim je spuštam u plastičnu kanticu sa poklopcem koja je odmah ispod lavaboa. Pelene perem svaki dan, uveče, kada se nakupi dovoljno za jednu mašinu. Ne morate prati pelene odvojeno, sasvim se lepo operu kada su i zajedno sa drugim vešom.

Platenene pelene same po sebi nisu dovoljne da beba ostane suva, te je potrebna neka vrsta zaštitinih gaćica. Kod nas mogu da se kupe zaštiten gaćice za pelene od PUL materijala koji propušta vazduh, ali ne i vlagu, no ja volim da sama sašijem zaštitne gaćice za svoje bebe, i to od vune. O tome vam pišem sledećom prilikom :-)

Svako dobro vama i vašim bebama!!!