Pripreme za školu

Nisam mislila da će biti ovako teško. Početak škole, početak prvog razreda je radostan period, pun uzbuđenja i novih mogućnosti. Otvaraju se vrata jednog novog života, a ja svim srcem znam koliko moje dete voli da uči, voli svoje drugare, školsku zgradu, i buduću učiteljicu. Godinama unapred sam se trudila da bude spreman za ovaj momenat, i usadila mu odgovornost i ljubav prema radu, insistirala sam na savladavanju veština i emotivnoj stabilnosti nasuprot pukim informacijama i imitaciji. Mislim da je za polazak u školu najvažnija emotivna zrelost deteta, sposobnost da slobodno sklapa prijateljstva, da sme da pita gde je toalet, da veruje u sebe i da se oseća sigurno u školskom okruženju.

 Montesori pristup je takođe odradio svoje i razvio je kod Dara ljubav prema učenju, radoznalost i kreativnost, opismenio ga je i usadio osnovne matematičke pojmove što je sve doprinelo stvaranju samopouzdanja kod deteta. Na testu kod psihologa i pedagoga prošao je samo sa pohvalama i čak se govorilo o tome da možda preskoči prvi razred....prosto nema nijednog jedinog razloga za moje osećanje tuge, potištenosti i straha. Čudno je srce majke, kao pijani rus, što je srećnije, to tužnije biva.

Osećam kao da je jedna era zauvek gotova, i koliko god da novo doba koje dolazi donosi pregršt prednosti i blagoslova ipak mi je teško da se otrgnem osećaju da nikad neće biti više isto, da moje dete nepovratno raste, i taj rast iako Bogu hvala je na slavu i sreću svih nas koji ga volimo, je ipak jedan neporecivo bolan proces. Ovo je razlog zašto plačem kada autobus koji se uputio na rekreativnu nastavu odlazi ispred vrtića, zašto skrivam lice kamerom dok ga snimam u priredbama, i zašto i dalje volim da ga gledam noću dok spava, istim intenzitetom kao i kad je bio mala, tek rođena beba, i kad sam se pitala hoće li preživeti, i da li uopšte diše. Biti roditelj znači imati svoje srce zauvek van sopstvenog tela.

Naravno, on ništa i ne sluti od svega ovoga, on je uzbuđen i već polovinom avgusta počeli smo sa pripremama za školu: oprao je svoj ranac koji je stajao odložen, kupili smo nalepnice, sveske, gumice i olovke, sve polako, svaki dan nešto drugo, a onda sam počela da šijem za školu.

Prvo sam napravila pernicu ajkulu

Pa palačinku za bojice

i privezak nindžu :-)

Na neki način će u školi moći da ponese deo kuće, deo zajedničke kreativnosti....

Svim đacima prvacima i njihovim mamama želim srećan polazak u školu!!!!!! I da i mi budemo spremne kao što su to oni <3

Preobraženje misli

Danas Crkva slavi Preobraženje Isusa, dan kada je Gospod postao svetlost i kao takav se pokazao apostolima, ali samo u onoj meri, u kojoj su oni mogli da prime njegovu Božansku prirodu. Pored Isusa su se pojavili i proroci Ilija i Mojsije, kao kanali ka Božanskom putu. Više o ovom važnom prazniku nalazi se ovde.

predivna ikona Preobraženja, Teofana Grka

Ovih dana razmišljam o mislima, koliko su bitne i koliko određuju i definišu naša stanja, okolnosti, i ceo život. Na ovu temu Starac Tadej je rekao mnogo štošta, a ja ću navesti samo par njegovih misli o mislima.

˝Život na zemlji manifestuje se mislima....Carstvo Nebesko je misleno stanje duše, a i pakao je misleno stanje duše. Mi smo čas u raju, čas u paklu. Kada smo neraspoloženi u nama je pakao, nemamo mira ni pokoja, a kada je u našem srcu radost, onda se osećamo kao u raju. Zato se moramo neprekidno truditi u molitvi.˝

Iz ovoga proizilazi da što se više molimo, više smo spokojni, radosni, puni ljubavi, misli su fokusirane, mirne, i sijamo iz unutra, a ta svetlost obasjava svakoga sa kim dođemo u dodir. Ali, uvek postoje prepreke i iskušenja na putu blaženstva. Često se u misli upliće ogorčenje, sećanja na prošle uvrede i pretrpljene nepravde, misli o osvetoljubivosti i samosažaljevanju. Beznađe i depresija ukoliko se razmišlja o prošlosti, a anksioznost ukoliko se razmišlja o budućnosti.

Dugo sam razmišljala kako da utičem na svoje misli i kako da ih transformišem, tj. preobrazim, a onda uz Bogorodičinu pomoć sam naučila sledeće: kada god krene da se rađa misao koja je loša po bilo koga i koja ne misli dobro, umesto da nastavim putanjom te misli, da je negujem i razvijam, jednostavno mogu da je prekinem i da izgovaram molitvu: Raduj se Marijo, Gospod je s' tobom, blagoslovena si ti među ženama, i blagosloven je plod utrobe tvoje jer rodila si spasitelja duša naših. Amin

Važno je molitvu izgovoriti, makar prošaputati usnama jer onda zaboravljamo skoro potpuno na našu misao, a ukoliko se ona vraća, vratimo se i mi na molitvu. U početku sam bila zapanjena jer sam osvestila da izgovaram stotinak molivi dnevno, ali veoma brzo su se smanjivale, kako su se misli čistile. Moguće je preobraziti misli, i time preobraziti život, jer kako kaže divan starac Tadej: ˝A Gospod nam zapoveda da volimo svoje neprijatelje, ne zbog njih, nego zbog nas samih. Dokle god zadržavamo u sebi misao o uvredi koju su nam naneli neprijatelji, rođaci, bližnji - mi nemamo mira, ni pokoja. Treba da se oslobodimo toga.˝

Želim Vam svako dobro, mir, spokoj, preobraženje misli i okolnosti koje vodi putem svetla. <3<3<3

detalj iz mog molitvenog dnevnika <3

Pokloni za decu

Jedna od najvećih dečijih radosti jeste primanje i davanje poklona. Deca umeju da se raduju i danima da poklanjaju pažnju novodobijenim stvarima. Zato je tako važno da dečiji pokloni oslikavaju jedan stabilan sistem vrednosti, da su promišljeni i da stupaju u interakciju sa detetom, jer deca kroz igru uče. Mislim da ima puno toga pogrešnog u igračkama danas. Umesto da pruže detetu šansu za interaktivnost, stvaralaštvo i izučavanje, one dete teraju na pasivnost (igračke na baterije), razvijaju osećaj inferiornosti (super heroji), i uglavnom su od plastike koja se brzo kvari i baca.

Kada detetu kupujemo i pravimo igračke od prirodnih materijala razvijamo svest o ekologiji, izvodimo dete iz potrošačke uslovljenosti, i spašavamo ga tehnološkog robovanja. Imam jako puno toga da kažem na ovu temu, jer je tržište igračaka postalo jedan apsurd, i ovom prilikom navešću samo dva primera.

Devojčice od početka ljudskog postojanja su se spremale za ulogu majke imitirajući svoju majku uz igru sa lutkom. Sačuvane su dečije lutke iz starog Egipta i Mesopotamije, neke od njih su bile vrhunskog kvaliteta, što samo pokazuje da su i rane civilizacije primetile i dale važnost lutki. Kada devojčici damo barbiku ona njoj ne može da bude mama, i postaje neka vrsta sluškinje koja joj kupuje stalno novu garderobu, češlja je, vozi je u automobilu na sastanak sa Kenom koji je njen boyfriend, i uvodi u veoma ranom uzrastu devojčicu u svet odrasle žene koja kao da je izašla iz serije Sex i grad.

lutka iz starog Egipta sa kosom od glinenih perlica

Superheroji poslednjih godina oduševljavaju decu, i redovno spašavaju svet od zlobnika. Uvek su u mitologiji za decu postojali superheroji, ali oni za razliku od današnjih nisu imali izraženu crtu okrutnosti, i uglavnom su sprovodili Božiju pravdu, a ne verziju sopstvene pravde. Na primer, kada Sveti Đorđe ubija aždaju na njegovom licu nema radosti zbog toga, kada Ivan carević pobeđuje zle sile oko njega ne šiklja krv i nema ponosa zbog takvog čina, već je akcenat na onome što je ostvareno uklanjanjem zlog: na princezu, povraćenu zemlju, spašen narod, i sl. Današnji heroji oduzimaju snagu jer u poređenju sa njima niko nije dovoljno jak. Čula sam jednu priču koja ovo savršeno ilustruje:

  Dva dečaka gledaju kako zidar zida kuću. On meša malter i podiže puno cigala odjednom, što izaziva divljenje u jednom od dečaka koji uzvikuje: Gle! Kako je samo snažan, toliko cigala podiže! A njegov drug mu odgovara: to nije ništa. Superman može da podigne celu kuću.

Superheroj svakog dečaka treba da bude njegov tata,onaj koji radi za svoju porodicu, koji stvara i provodi vreme sa svojom decom, onaj koji je pravi vitez.

Baš zbog ovakvog stanja stvari bila sam očarana i radosna skoro isto onoliko koliko i moja deca kada su juče dobili poklone od naših dragih rođaka koji žive u inostranstvu. Nisam mogla da poverujem koliko su vremena ti ljudi izdvojili kako bi deci doneli nešto što je u skladu sa pravilima kuće u kojoj ta deca žive. Dozvolite da podelim sa vama slike tog blaga :-)

 Figura za učenje proporcije ljudskog tela, i dinamika pokreta. Nekada je bila nezamenjivo učilo u svim početnim razredima slikarskih škola.

Sveska/knjiga sa maskama, koje su nacrtane sa jedne strane i blanko sa druge. Sa stanovišta likovne terapije maska je izuzetno interesantna jer dete će po pravilu nacrtati spoljašnjost maske onakvim kakvo želi da se predstavi, a unutrašnjost onakvim kakvo sebe zaista doživljava. Pored je nezaobilazna tabla i krede.

 Kućica za ptice od šperploče koja se sklapa, a kasnije ukrašava sopstvenim crtežima. Fantastičan uvod za priču o pticama selicama i stanaricama, za učenje vrsta ptica, njihovu ishranu i staništa. Starijem detetu može da se da i dvogled da posmatra koje ptice najčešće svraćaju u kućicu.

 Raznobojni papir za žabice. Može fenomenalno da se iskoristi da dete piše svoje želje, zagonetke koje je naučilo, ili da crta pojmove ukoliko još ne ume da piše.

 Vežbe za finu motoriku, dva naj -in- dezena: sovice i lisice

 Igra memorije, odlična i za sasvim malu decu, samo ukoliko se smanji broj kartica.

 Velike krede, i to tufnaste <3<3<3

 Presa za herbarijum. Plave loptice se odvrnu, a između su kartončići gde se stavljaju biljke. Kada su biljke poređane, plave kuglice se čvrsto zatežu. Genijalno!! I pre je Dar uživao praveći herbarijume, ali sada sve ide nivo više!

 Još isto veče me je zamolio da otvori neku od igračaka, i kada sam mu uz poljubac dozvolila, sreći nije bilo kraja.

Navike stečene u kući tokom jedne generacije postaju moral društva u sledećoj generaciji.

Sve vas volim <3

Održavanje čistoće u kući

Ko ne voli čist i udoban dom? Ko ne voli da se ujutru probudi i u kuhinji sprema polako kafu za svog voljenog ogledajući se u blistavoj sudoperi? Mi ljudi težimo redu, skladu i lepoti, a Marija Montessori je primetila da je za rast deteta neophodan red i čistoća u okruženju jer utiču na duševnu smirenost i spoljašnja harmonija se preslikava na duševnu harmoniju....Meni je oduvek ideal doma bio Hobitova kuća, i imajući to u vidu, kada pričam o čistoći ne pričam o opsesivnoj potrebi za kontrolisanjem ambijenta, o redu koji kao posledicu ima ukućane koji ne smeju da se pomere sa zadatog mesta i koji su u večitom strahu da nešto ne isflekaju...pričam o toploti, miru, čistom i lepom, redovno održavanom ambijentu gde se sa puno pažnje skida prašina, peru podovi, glanca srebro, maže ulje na drvene činije....pričam o ljubavi uloženoj u neposredno okruženje koja donosi radost.

Naš dom neosporivo iskazuje stanje naše duše, i održavanje doma ne mora da bude teret već radost. Konstantno radovanje kroz biranje dezena stolnjaka za kuhinjski sto u skladu sa godišnjim dobom, pažljivo aranžiranje cveća i grančica koje su donela deca, spravljanjem sredstava za čišćenje od prirodnih materijala koji kao alhemijom daju nove mirisne note domu i čine da sve blista <3

Čišćenje ne mora da bude napor i frustracija već meditacija, oblik službe porodici i učenje skromnosti. Nije slučajno da se u svim manastarima,i zen Budizma kao i Pravoslavnim svetinjama, posao čišćenja ulazi u svakodnevne oblike poslušanja i služi duhovnom napretku.

U knjizi Pravoslavni bračni život (toplo je preporučujem) se kaže za Pravoslavni dom: te domove greju srdačnost duše i toplina molitve koja se u njima savršava, ti domovi su blagoobrazni i odišu čistotom, u njima nema nakinđurenosti i raskoši, ali oni podsećaju na to da ako je porodica mala domaća Crkva, onda i obitalište porodice - dom - u izvesnom smislu, makar i vrlo udaljenom, takođe treba da bude slika zemaljske Crkve, kao što je slika Nebeske Crkve.

Moje omiljeno sredstvo za čišćenje prašine je vodka :-) U bočicu sa sprejom naspite čistu votku i ukoliko želite, dodajte par kapljica eterskog ulja, ja koristim čajno drvo i lavandu. Drveni nameštaj održaćete blistavim ukoliko iscedite limun i pomešate ga sa maslinovim uljem. Ovom smesom namažite nameštaj i ostavite par minuta, a zatim suvom krpom obrišite.

Važan je ritam čišćenja. Daleko je bolje svaki drugi ili treći dan uraditi po malo nego tri dana neprestano raditi. Volim da svakodnevno brižljivo operem kupatilo, što uglavnom činim ujutru. Prašinu brišem svaki drugi ili treći dan, i tada takođe očistim i operem podove. To mi oduzme oko 30 min. Ali zato nema tepiha na podovima (samo stazice koje mogu da se operu u veš mašini) i nema puno otvorenih površina, kao ni figurica i sitnica koje skupljaju prašinu. Deca vole da pomažu i mislim da ih treba pustiti, dati im malu metlicu, krpicu, pumpicu sa vodom i biće presrećni i pustiće vas da neometano radite. Na ovaj način će izgraditi radne navike, ostvariti samopouzdanje i biće vam velika podrška u godinama koje slede.

Obratite pažnju na zvuke i mirise u domu. Lično ne volim bučne mašine, pa ne koristim nikad usisivač. Najviše volim metle od prirodnih materijala koje tiho rade svoj posao, kao i ja. Možete da okačite zvončiće na tremu ili na kvakama od vrata koji proizvode umilne tihe zvuke. Lavanda je jedan od najlepših mirisa, a mušice i drugi insekti ga ne vole. Činije pune lavande na stolu i u policama pružaju ugođaj i za oči i za dušu.

Ljubav najbolje živi u domu koji se voli. Takvom domu se posvećuje pažnja i briga, od njega se teško odvaja, i jedva se čeka da se u njega vrati. Naše okruženje je naša inspiracija, naš ponos, naš primer deci. Neka u njemu ne bude kiča, plazma televizora, i šund literature. Jer kako kaže gore pomenuta knjiga: ...ukus je serum protiv banalnosti u svim njenim oblicima. A banalnost je od zloga, budući da je on - oličenje banalnosti.

 Želim Vam svako dobro, jer mir tvoj je dom tvoj, i mir tvoj je hram tvoj <3<3<3<3<3

Modne inspiracije

Danas želim da podelim sa vama malo inspiracije vezane za spoljašnost žene. Moje je mišljenje da u društvu koje akcenat stavlja na otkrivanje ženskog tela sve više postaje prerogativ razmišljati o skromnijim i pristojnijim odevnim kombinacijama. Postaje prerogativ sopstvenim primerom naučiti sinove da žena nije trofej već neko na koga se stavlja kruna, i pokazati ćerkama da čuvaju sebe, poštuju sebe i da imaju snage da istraju. Divan dan vam svima želim <3 <3 <3 <3 <3