Jedna od najvećih dečijih radosti jeste primanje i davanje poklona. Deca umeju da se raduju i danima da poklanjaju pažnju novodobijenim stvarima. Zato je tako važno da dečiji pokloni oslikavaju jedan stabilan sistem vrednosti, da su promišljeni i da stupaju u interakciju sa detetom, jer deca kroz igru uče. Mislim da ima puno toga pogrešnog u igračkama danas. Umesto da pruže detetu šansu za interaktivnost, stvaralaštvo i izučavanje, one dete teraju na pasivnost (igračke na baterije), razvijaju osećaj inferiornosti (super heroji), i uglavnom su od plastike koja se brzo kvari i baca.
Kada detetu kupujemo i pravimo igračke od prirodnih materijala razvijamo svest o ekologiji, izvodimo dete iz potrošačke uslovljenosti, i spašavamo ga tehnološkog robovanja. Imam jako puno toga da kažem na ovu temu, jer je tržište igračaka postalo jedan apsurd, i ovom prilikom navešću samo dva primera.
Devojčice od početka ljudskog postojanja su se spremale za ulogu majke imitirajući svoju majku uz igru sa lutkom. Sačuvane su dečije lutke iz starog Egipta i Mesopotamije, neke od njih su bile vrhunskog kvaliteta, što samo pokazuje da su i rane civilizacije primetile i dale važnost lutki. Kada devojčici damo barbiku ona njoj ne može da bude mama, i postaje neka vrsta sluškinje koja joj kupuje stalno novu garderobu, češlja je, vozi je u automobilu na sastanak sa Kenom koji je njen boyfriend, i uvodi u veoma ranom uzrastu devojčicu u svet odrasle žene koja kao da je izašla iz serije Sex i grad.
Superheroji poslednjih godina oduševljavaju decu, i redovno spašavaju svet od zlobnika. Uvek su u mitologiji za decu postojali superheroji, ali oni za razliku od današnjih nisu imali izraženu crtu okrutnosti, i uglavnom su sprovodili Božiju pravdu, a ne verziju sopstvene pravde. Na primer, kada Sveti Đorđe ubija aždaju na njegovom licu nema radosti zbog toga, kada Ivan carević pobeđuje zle sile oko njega ne šiklja krv i nema ponosa zbog takvog čina, već je akcenat na onome što je ostvareno uklanjanjem zlog: na princezu, povraćenu zemlju, spašen narod, i sl. Današnji heroji oduzimaju snagu jer u poređenju sa njima niko nije dovoljno jak. Čula sam jednu priču koja ovo savršeno ilustruje:
Dva dečaka gledaju kako zidar zida kuću. On meša malter i podiže puno cigala odjednom, što izaziva divljenje u jednom od dečaka koji uzvikuje: Gle! Kako je samo snažan, toliko cigala podiže! A njegov drug mu odgovara: to nije ništa. Superman može da podigne celu kuću.
Superheroj svakog dečaka treba da bude njegov tata,onaj koji radi za svoju porodicu, koji stvara i provodi vreme sa svojom decom, onaj koji je pravi vitez.
Baš zbog ovakvog stanja stvari bila sam očarana i radosna skoro isto onoliko koliko i moja deca kada su juče dobili poklone od naših dragih rođaka koji žive u inostranstvu. Nisam mogla da poverujem koliko su vremena ti ljudi izdvojili kako bi deci doneli nešto što je u skladu sa pravilima kuće u kojoj ta deca žive. Dozvolite da podelim sa vama slike tog blaga :-)
Figura za učenje proporcije ljudskog tela, i dinamika pokreta. Nekada je bila nezamenjivo učilo u svim početnim razredima slikarskih škola.
Sveska/knjiga sa maskama, koje su nacrtane sa jedne strane i blanko sa druge. Sa stanovišta likovne terapije maska je izuzetno interesantna jer dete će po pravilu nacrtati spoljašnjost maske onakvim kakvo želi da se predstavi, a unutrašnjost onakvim kakvo sebe zaista doživljava. Pored je nezaobilazna tabla i krede.
Kućica za ptice od šperploče koja se sklapa, a kasnije ukrašava sopstvenim crtežima. Fantastičan uvod za priču o pticama selicama i stanaricama, za učenje vrsta ptica, njihovu ishranu i staništa. Starijem detetu može da se da i dvogled da posmatra koje ptice najčešće svraćaju u kućicu.
Raznobojni papir za žabice. Može fenomenalno da se iskoristi da dete piše svoje želje, zagonetke koje je naučilo, ili da crta pojmove ukoliko još ne ume da piše.
Vežbe za finu motoriku, dva naj -in- dezena: sovice i lisice
Igra memorije, odlična i za sasvim malu decu, samo ukoliko se smanji broj kartica.
Velike krede, i to tufnaste <3<3<3
Presa za herbarijum. Plave loptice se odvrnu, a između su kartončići gde se stavljaju biljke. Kada su biljke poređane, plave kuglice se čvrsto zatežu. Genijalno!! I pre je Dar uživao praveći herbarijume, ali sada sve ide nivo više!
Još isto veče me je zamolio da otvori neku od igračaka, i kada sam mu uz poljubac dozvolila, sreći nije bilo kraja.
Navike stečene u kući tokom jedne generacije postaju moral društva u sledećoj generaciji.
Sve vas volim <3
Devojčice od početka ljudskog postojanja su se spremale za ulogu majke imitirajući svoju majku uz igru sa lutkom. Sačuvane su dečije lutke iz starog Egipta i Mesopotamije, neke od njih su bile vrhunskog kvaliteta, što samo pokazuje da su i rane civilizacije primetile i dale važnost lutki. Kada devojčici damo barbiku ona njoj ne može da bude mama, i postaje neka vrsta sluškinje koja joj kupuje stalno novu garderobu, češlja je, vozi je u automobilu na sastanak sa Kenom koji je njen boyfriend, i uvodi u veoma ranom uzrastu devojčicu u svet odrasle žene koja kao da je izašla iz serije Sex i grad.
 |
| lutka iz starog Egipta sa kosom od glinenih perlica |
Superheroji poslednjih godina oduševljavaju decu, i redovno spašavaju svet od zlobnika. Uvek su u mitologiji za decu postojali superheroji, ali oni za razliku od današnjih nisu imali izraženu crtu okrutnosti, i uglavnom su sprovodili Božiju pravdu, a ne verziju sopstvene pravde. Na primer, kada Sveti Đorđe ubija aždaju na njegovom licu nema radosti zbog toga, kada Ivan carević pobeđuje zle sile oko njega ne šiklja krv i nema ponosa zbog takvog čina, već je akcenat na onome što je ostvareno uklanjanjem zlog: na princezu, povraćenu zemlju, spašen narod, i sl. Današnji heroji oduzimaju snagu jer u poređenju sa njima niko nije dovoljno jak. Čula sam jednu priču koja ovo savršeno ilustruje:
Dva dečaka gledaju kako zidar zida kuću. On meša malter i podiže puno cigala odjednom, što izaziva divljenje u jednom od dečaka koji uzvikuje: Gle! Kako je samo snažan, toliko cigala podiže! A njegov drug mu odgovara: to nije ništa. Superman može da podigne celu kuću.
Superheroj svakog dečaka treba da bude njegov tata,onaj koji radi za svoju porodicu, koji stvara i provodi vreme sa svojom decom, onaj koji je pravi vitez.
Baš zbog ovakvog stanja stvari bila sam očarana i radosna skoro isto onoliko koliko i moja deca kada su juče dobili poklone od naših dragih rođaka koji žive u inostranstvu. Nisam mogla da poverujem koliko su vremena ti ljudi izdvojili kako bi deci doneli nešto što je u skladu sa pravilima kuće u kojoj ta deca žive. Dozvolite da podelim sa vama slike tog blaga :-)
Sveska/knjiga sa maskama, koje su nacrtane sa jedne strane i blanko sa druge. Sa stanovišta likovne terapije maska je izuzetno interesantna jer dete će po pravilu nacrtati spoljašnjost maske onakvim kakvo želi da se predstavi, a unutrašnjost onakvim kakvo sebe zaista doživljava. Pored je nezaobilazna tabla i krede.
Navike stečene u kući tokom jedne generacije postaju moral društva u sledećoj generaciji.
Sve vas volim <3
Ovo je divno, bravo 👏
ОдговориИзбриши