Mapa sveta od filca (montesori geografija)

Geografija je sjajan način da se radi interdisciplinarno sa detetom. Učenje o kontinentima dozvoljava izučavanje celokupne svetske baštine, a sve može da počne sa mapom sveta. Postoje sjajni montesori materijali za geografiju u obliku puzla koje dete može da vadi, opcrtava, da se sa njima igra, upoređuje, i na taj način uči.

 Nažalost, kod nas ovakvi materijal se kupuju isključivo ovde , i mislim da bez obzira na dubinu džepa svi možemo da se složimo da montesori materijali nisu jeftini. No, genijalnost montesori sistema je taj što kroz učenje montesori principa možemo da prevaziđemo ovakve prepreke i da većinu materijala napravimo sami. Sa tim u vidu predlažem pravljenje mape sveta.

Potrebno je:
 -filc plavi A3 format (1 kom) i A4 format (u žutoj, crvenoj, zelenoj, braon, beloj, narandžastoj, i roze boji)
-paus papir
-čičak traka

Ili odštampajte ovu sliku i isecite kontinente, ili uz pomoc paus papira možete da ih precrtate sa ekrana i isečete

 Kada su svi kontinenti isečeni uz pomoć mašine sam pričvrstila čičak traku na poleđinu svakog kontinenta.

 Ovo je finalni rezultat

 Dar je bio oduševljen, tako da smo celo veče proveli radeći geografiju

 Učili smo strane sveta

 I imena kontinenta

Marija Montessori je svakom kontinentu dala određenu boju, koje se treba pridržavati, i svaki dalji rad sa kontinentima treba da ima u vidu tu boju, npr. imena kontinenata na karticama napisala sam olovkom u boji kontinenta.

Kada dete savlada mapu sveta, može da uči pojedinačno o svakom kontinentu, kulturama, religijama, biljnom i životinjskom svetu...mogućnosti su bezbrojne. Uživajte!!!!!

Čovek

On je kamen temeljac.Drvoseča. Ratnik. Stolar. Baštovan.

Ukrotitelj životinja. Arhitekta. Žeteoc.

Majstor. Klesar. On seče drva i pali vatru. Uvek zadnji napušta dom. Ne izlazi iz kuće bez džepnog noža. On je obećao sebi da će njegova porodica živeti drugačije.

Uvek je spreman da proba nove stvari. Zna da je on ljubav života svojoj ženi, i primer svojoj deci. On je ta prva osoba kojoj se svi obraćaju kada im treba pomoć.

Njegov rad, upornost i izdržljivost održavaju njegov dom i život u njemu. On je stena, muž, otac, drug, domaćin, čovek.

Vidovdan

Danas je Vidovdan. U pre - Hrišćanskom vremenu Sloveni su slavili boga Svetovida. Ovaj bog je imao 4 glave jer je mogao da vidi sve četiri strane sveta i odatle mu potiče i ime. Njegov kult je bio usko povezan sa kultom plodnosti i proricanjem budućnosti. Dolaskom Hrišćanstva njegov kult je zamenjem Hrišćanskim svetiteljem: svetim Vidom, a u narodu su do dan danas očuvane reči vidovit za nekoga ko vidi budućnost, i zato se rane vidaju, a onaj koji shvata i razume uviđa stvari.

svjedocanstva.wordpress.com

Obzirom da sa decom poštujem kalendar Srpske Pravoslavne Crkve, i da nam on čini ritam godine po Waldorfskoj pedagogiji, unapred sam isplanirala da o ovome pričam sa Darom, i on je danas crtao cara Lazara i caricu Milicu i boj na Kosovu, opsednut vitezima i viteštvom.

Kupili smo po običaju i politikin Zabavnik, uvereni da ćemo naći nešto vezano za Vidovdan u njemu. Na naslovnoj strani su bili nacrtani vitezovi i pisalo je: istine i zablude o vitezovima. Zabluda je bila samo moja jer je istina da u tom zabavniku ne samo da nije bilo ni reči o Vidovdanu, već i vitezovi o kojima se govorilo su bili kralj Artur, Lanselot, Don Kihot....Sve ovo me je navelo da budem pomalo tužna, jer po ko zna koji put shvatam duhovno-kulturno siromaštvo kojim smo okruženi pored ogromne bašte nasleđa koje ignorišemo i rado menjamo za bilo šta uvozno, kao Indijanci zlato za perle. Meni je moja kultura zlatna, i to saznanje je plaćeno u zlatu: godinama provedenim u inostranstvu.

Sedeći u senci banjan drveta, negde na kraju sveta, u ruralnim delovima Kalkute, ispijajući začinjen čaj iz glinene posude pitala sam se šta je to što me je tako privuklo Indiji koja nema ničeg zajedničkog sa mojom postojbinom, i koliko god da sam volela Tagora, sarije, i ljutu hranu, odgovor je bio mnogo jednostavniji: Indiji me je privukla njena autentičnost, njena različitost, činjenica da je bila ne samo druga zemlja, već i druga planeta. U njoj se sve učilo ispočetka, a postojao je dobro utemeljen u tradiciji način na koji se stvari tamo rade, i upravo ta tradicija nije sputavala tu ogromnu zemlju, jednu od vodećih ekonomija u regionu, već joj je davala snagu, ta tradicija je činila od nje i posle vekova stranih invazija i kolonijalizma jednu neporecivu autentičnost koja je svojom iskrenošću privlačila tolike strance koji su u njoj pronalazili ono čega odavno nije bilo u njihovim zemljama.

Ali avaj, ta ogromna, predivna zemlja je nemilosrdno nametala svima svoje načine i uvek je bila nepobediva: morali ste da budete na temperaturama na kojima se topi, da jedete hranu koja je njihova, da nosite odeću koja je njihova, da pričate njihov jezik, da postanete kao oni ako želite da opstanete, pri tom gubeći deo po deo sebe u jednom izuzetno bolnom procesu samoporicanja. O tom sam procesu znala puno, obzirom na detinjstvo provedeno u jednoj drugoj, velikoj, autentičnoj zemlji....

Larisa i ja

Ne postoje slučajno u ovim zemljama kultovi predaka, nisu se za džabe recepture hrane, običaji, i zanati očuvali do današnjih dana. Oni svoje vole, vrednuju, ne preispituju sebe već druge, dok mi isuviše lako odbacujemo svoje nasleđe u ime površnih, neproverenih, tuđih vrednosti i pomodarstva. Nažalost, većina težnji ka tradiciji, Pravoslavlju, Srpskom kulturnom nasleđu je povezana sa desničarskim pokretima i pogledima kojima nipošto ne pripadam, ali sam uverena da čovek bez tradicije je čovek bez identiteta, bez korena, apatičan i slab, laka meta propagandama i korporacijama svih vrsta.

Slovenska i Srpska baština su velike, enormne, ali su štampana izdanja mitologije svedena na minimum, vera je svedena na crkvu, a obazovanje dece u tradiciji je skoro nemoguće obzirom da su roditelji vaspitavani od strane roditelja sa sasvim drugim pogledima. No, na nama je da to menjamo, da razumemo ko smo, i gde želimo da idemo, da postanemo stabilni i sigurni u svoju autentičnost koja je čini mi se na Balkanu i nigde drugde. Moramo da prestanemo da se stidimo sebe i da počnemo da se stidimo što postajemo kao i drugi.

Montesori rad u kući

Volim da organizujem dečije i svoje vreme tako da smo tokom zimskih dana više posvećeni akademskom radu, a tokom letnjih dana vreme provodimo napolju i više se baziramo na odnosima unutar porodice nego na rad.

Međutim, ovih dana kiša ne staje, deca su stalno u kući i došlo je veme za osmišljavanje montesori aktivnosti.

Bebama sam dala plastičnu činiju sa malo vode i ping pong lopticama. Svaka je dobila po cediljku za čaj uz pomoć koje treba da izvadi jednu lopticu i stavi je u suvu šerpu. Ovako dete usavršava motoriku, vežba koncentraciju i stvara radne navike.

Sledeća vežba je bila slaganje drvenih prstenova na osnovu. U tu svrhu je poslužila stara garnišna za zavese

 Montesori načini počinju od rođenja bebe na svet, pomažu detetu da razvije veštine, da probudi svoju radoznalost i da se sa samopouzdanjem i uverenošću u sopstvene kvalitete kreće u svetu. Za ovaj uzrast, 19 meseci, moguće su brojne aktivnosti, kao na primer nizanje

 puzla sa kuhinjskim predmetima

 Igranje sa cediljkom (umesto žice mogu da se koriste slamke)

I sviranje na instrumentu

Dar je uživao posmatrajući sestre i morala sam da ga opominjem da im ne pomaže. Naime, Marija Montesori je verovala da dete treba pustiti da neometano radi sa meterijalom i da ga ne treba grditi kada pogreši ili hvaliti kada nešto uradi dobro. Samo dete treba da shvati kada je nešto uradilo dobro, a kada ne. Ovo je ujedno (meni) najteže kod montesori pristupa, i često uhvatim sebe kako hvalim dete ili mu ne dajem dovoljno vremena da samo istražuje.

Sa Darom smo radili sabiranje i oduzimanje do 20 i Maori kulturu.
Crtao je tetovaže na licu Maori naroda

 
Učio njihove simbole

  I pravio privezak od testa u obliku spirale, Maori simbola za plodnost, vezanu za zamlju.

Iako sam uverena u efikasnost montesori pogleda na detinjstvo i pozitivne kvalitete koje razvija, moje omiljene montesori aktivnosti ostaju uvek one koje uključuju celu porodicu

Svako dobro vam želim, i puno ušuškavanja dok pada kiša...

suveniri sa letovanja

Kada se vratimo sa odmora za decu može da nastupi period melanholije. Ipak je za njih odmor veoma aktivan i dugo iščekivan momenat kulminacije, i nije im uvek lako da se odmah vrate i uplivaju u svakodnevnicu.

Možemo da im pomognemo ukoliko na stočiću gde izlažemo elemente vezane za ritam godine postavimo deliće prirode koju smo poneli sa odmora, više o tome ovde.

Na naš stočić sam izložila prelepe školjke koje je Dar sakupio kada se Dunav neočekivano povukao. Ovih dana će dobiti zadatak da ih uz pomoć krpice i malo ulja ispolira.

 

Takođe je lepa ideja da za uspomenu spakujemo malo plaže u teglicu. Kada prođe vreme za izložbu elemenata sa odmora na stočiću planiram da neke od školjki stavimo u teglu za Daretovu sobu.

 

Uživajte i kada se vratite sa odmora !!