Šetnja u novoj suknji

Ubeđena sam da svakodnevna iskustva svakodnevnice mogu da se transformišu u duboka iskustva sreće i blagodati. Tako sam već neko vreme dosađivala svom isuviše strpljivom mužu kako nemam šta da obučem, i kako je to postao moj veliki problem. On je razumno potvrđivao kao da tako je, naravno da nemaš, a onda bi odlazio da radi. Da stvari budu još teže, ne znam da li ste primetili koliko je teško naći odeću koja pokriva?

U našoj kulturi akcenat leži na otkrivanju, a ne pokrivanju tela, tako da većina suknji je ili prekratka, ili preuska, ili imaju dubok šlic, tako da putovanja u svrhu kupovine malo garderobe za mene, uvek su se završavala tako što se muž i ja vratimo sa kesama punim stvari za kuću i decu, i zaista 0 garderobe za moju malenkost. Ali, juče se moj suprug vratio sa puta sa iznenađenjem za mene <3<3<3

 

a ovo su marame koje je uzeo uz suknje :)

Bila sam presrećna, i zato što se pored svih svojih obaveza setio i mene i mojih prohteva, i zato što iako mrzi da ide u kupovinu, ipak to radi sa puno ljubavi i brige za mene, i zato što ima savršen ukus, i zato što mi uvek kupuje još marama za kosu i dobro zna da nikada ne može da ih bude previše.

Danas sam sa decom prošetala stazicama našeg sela uživajući u prelepom danu koji je mangupski pretio kišom, ali je uistinu bio sunčan i predskazivao skori dolazak leta. Šetnje su jedna od najlepših, najkorisnijih aktivnosti, ne iziskuju osamu, može da se šeta sa porodicom, uključuju se i aktiviraju sva čula, na neki način čovek se spaja sa svojim izvorom i umesto osećaja izolovanosti i fragmentacije, tako tipičnim za post-moderno doba, oseća se celovitost i pripadnost. Poznati aktivista za borbu protiv kulture straha koja je preko roditelja zatvorila decu u bezbedna okruženja 4 zida, dr. Louve, je izumeo termin poremećaj usled deficita prirode; i zalaže se za to da svako dete ima pravo na prirodu jer smo kao ljudska vrsta neraskidivo vezani sa njom. Čak šta više, usled manjka iskustava vezanih za prirodu u detinjstvu po njegovoj teoriji nastaju najraznovrsniji poremećaji u ponašanju; naravno, zvanična medicina sve to negira. Ovde je ukratko sažeta njegova teorija i delo, na žalost, samo na engleskom jeziku
http://en.wikipedia.org /wiki/Nature_deficit_disorder
a za one koji žele da ga prate putem face book-a,
https://www.facebook.com/childrenandnature?fref=ts

Dozvolite da podelim sa vama našu današnju šetnju, i naravno da se pohvalim novom suknjom!

Kada smo stigli kući dok su se deca igrala napravila sam mekani čokoladni kolač, a onda su opijeni vazduhom i umoreni od šetnje nežno zaspali dok je dan polako nestajao u noći.

Laku noć svima, i svako dobro od Boga! Najbolje tek dolazi....

Izleti po Srbiji, šta ima za večeru?

Objašnjenje: Pre nego što sam upoznala svog fantastičnog muža, više sam putovala po svetu nego po rodnoj Srbiji. To mi nije bila namera, već nešto što mi se desilo, ali kada smo počeli da putujemo zajedno i pravimo izlete shvatila sam koliko je malo potrebno da se prave kockice slože i da putovanje postane zbližavanje sa porodicom i zajednička avantura. To je kao sa dobro poznatim namirnicama u frižideru koje uvek spremamo na isti način te one deluju sasvim neprimamljivo i monotono sve do momenta kada promenimo percepciju i spremimo ih drugačije nego obično. Čvrsto verujem da dobra hrana ne znači puno vremena i mnoštvo sastojaka, kao što ni dobro putovanje ne znači egzotičnu destinaciju. Često je najukusnija večera ona koju smo spremili za par minuta koristeći ostatke jučerašnjeg ručka, kao što i najuzbudljivija putovanja mogu da se izrode iz rutine svakodnevnice. Ovo je prvi post iz serije Izleti po Srbiji, a šta ima za večeru?

GOLUBAČKA BAJKA

  Na samoj granici sa Rumunijom, gde se Dunav širi i baškari kao more, pokazujući svu svoju veličanstvenost mi smo pronašli savršeno mesto za odmor. Nacionalni park, tvrđava, šuma, plaža, reka, vodopadi i izvori, sve je na jednom mestu, tako blizu Beograda. Golubac je čaroban grad kome se uvek vraćamo iznova. Ove slike su sa letovanja 2014.

Sve je tu oko nas, samo treba želeti i pronaći. Na isti način najobičnije namirnice mogu da postanu večera iznenađenja...nešto što nismo pravili nikada pre.

Tako, na primer, jučerašnja pita, ukoliko se isecka na kockice i proprži na jako zagrejanom ulju, postaje fenomenalan prilog...hrskav spolja, a vazdušast iznutra...

A obican zamrznuti mix za rusku salatu 

 Ukoliko se izdinsta sa glavicom crnog luka i ruzmarina, i doda mu se vranilova trava (koja je prelepi caj tamno ljubicastih cvetova, savrsen za ublažavanje respiratornih tegoba)

 I obare se posebno par krompira u slanoj vodi, a onda sve to sjedini u sosu od jogurta i nane (nana dobijena iz filter kesice caja, koja je sitnija nego nana koja se prodaje kao začin).

 Dobije se lagano, nesvakidašnje jelo, uvertura za leto....

Život je savršen, i što više učim o njemu, sve više imam strahopoštovanja i zahvalnosti jer znam: najbolje tek dolazi......