Futrola za flomastere i montesori zmija

 U entuzijazmu oko šivenja za školu, napravila sam skoro futrolu za flomastere za Dara. Naime, futrole u kojima se flomasteri prodaju prečesto se odlepljuju, otvaraju, i iz njih flomasteri ispadaju i zauvek se gube u ambisima dečijih rančeva.

Počela sam tako što sam našla stare farmerke i odsekla deo nogavice

 i prilagodila veličinu futroli

 onda sam raširila nogavicu i smanjila visinu jednog dela

 Tako da drugi deo može da se preklopi i postane poklopac

 Onda sam spojila delove na naličju

 okrenula na lice i počela da dodajem zube

 i ostatke lica od filca. Filc se najbolje seče pomoću makazica za zanoktice

 sve sam čvrsto prišila

 I ostalo je samo da se doda čičak traka

 i futrola je bila gotova i čekala ga je na stolu kada se probudi ujutru.

Tufnica i Đinđi su dobile montesori zmiju. To je veoma jednostavna igračkica koja razvija finu motoriku, vežba koncentraciju, učenje boja, i drži dete okupirano poslom duži period. Potreban je filc u raznim bojama, satenska traka i jedno dugme

Prvo sam izrezala šablon od kartona u obliku kvadrata

 A onda sam na jedan kraj satenske trake čvrsto ušila dugme, dok sam drugi ostavila slobodan. Koristeći šablon, isekla sam filc u raznim bojama, ali uvek po dva, tako da svaka boja ima svoj par. A onda sam po sredi svakog komadića od filca napravila uz pomoć makazica rupicu kroz koju dugme moze da prođe. Dete treba da provuče dugme kroz rupicu na filcu i tako naniže zmiju. Manjoj deci možda morate da pridržite filc kako bi bio ravan da mogu da uoče rupicu koja mora da bude dovoljno široka da dete bez problema provuče dugme. Neverovatna je koncentracija koju su moje ćerke imale dok su nizale kvadratiće i osećaj ponosa koji je prosto isijavao iz njih.

 Kasnije dete može da ređa kvadratiće po parovima, ili po zadatom šablonu. Opcije su nepresušne.

Svako dobro vama i vašoj dečici, od srca želim!!!!

Pripreme za školu

Nisam mislila da će biti ovako teško. Početak škole, početak prvog razreda je radostan period, pun uzbuđenja i novih mogućnosti. Otvaraju se vrata jednog novog života, a ja svim srcem znam koliko moje dete voli da uči, voli svoje drugare, školsku zgradu, i buduću učiteljicu. Godinama unapred sam se trudila da bude spreman za ovaj momenat, i usadila mu odgovornost i ljubav prema radu, insistirala sam na savladavanju veština i emotivnoj stabilnosti nasuprot pukim informacijama i imitaciji. Mislim da je za polazak u školu najvažnija emotivna zrelost deteta, sposobnost da slobodno sklapa prijateljstva, da sme da pita gde je toalet, da veruje u sebe i da se oseća sigurno u školskom okruženju.

 Montesori pristup je takođe odradio svoje i razvio je kod Dara ljubav prema učenju, radoznalost i kreativnost, opismenio ga je i usadio osnovne matematičke pojmove što je sve doprinelo stvaranju samopouzdanja kod deteta. Na testu kod psihologa i pedagoga prošao je samo sa pohvalama i čak se govorilo o tome da možda preskoči prvi razred....prosto nema nijednog jedinog razloga za moje osećanje tuge, potištenosti i straha. Čudno je srce majke, kao pijani rus, što je srećnije, to tužnije biva.

Osećam kao da je jedna era zauvek gotova, i koliko god da novo doba koje dolazi donosi pregršt prednosti i blagoslova ipak mi je teško da se otrgnem osećaju da nikad neće biti više isto, da moje dete nepovratno raste, i taj rast iako Bogu hvala je na slavu i sreću svih nas koji ga volimo, je ipak jedan neporecivo bolan proces. Ovo je razlog zašto plačem kada autobus koji se uputio na rekreativnu nastavu odlazi ispred vrtića, zašto skrivam lice kamerom dok ga snimam u priredbama, i zašto i dalje volim da ga gledam noću dok spava, istim intenzitetom kao i kad je bio mala, tek rođena beba, i kad sam se pitala hoće li preživeti, i da li uopšte diše. Biti roditelj znači imati svoje srce zauvek van sopstvenog tela.

Naravno, on ništa i ne sluti od svega ovoga, on je uzbuđen i već polovinom avgusta počeli smo sa pripremama za školu: oprao je svoj ranac koji je stajao odložen, kupili smo nalepnice, sveske, gumice i olovke, sve polako, svaki dan nešto drugo, a onda sam počela da šijem za školu.

Prvo sam napravila pernicu ajkulu

Pa palačinku za bojice

i privezak nindžu :-)

Na neki način će u školi moći da ponese deo kuće, deo zajedničke kreativnosti....

Svim đacima prvacima i njihovim mamama želim srećan polazak u školu!!!!!! I da i mi budemo spremne kao što su to oni <3