Novosti

Mili moji, dugo se ne javljam. Dođe tako period prepun lepote, promene, i radosti, da postane neophodno ući više u sebe, obnavljati se, i upijati svaki brzo-prolazeći momenat. Za mene je taj dragoceni momenat u vremenu počeo za Vaskrs kada se rodilo moje četvrto Blago.

Osetila sam veliku potrebu da se sklonim sa društvenih medija, i uopšte celokupnu energiju usresredim na njegove prve mesece i kreiranje novog balansa i rutine u porodici. No, vreme u mnogodetnoj porodici jako brzo prolazi, i on sada ima već 6 meseci, jede svoju prvu čvrstu hranu, a povoji na platnenim pelenama sve su širi. Balans je odavno uspostavljen i nađen, i Blago ima svoje ravnopravno-privilegovano mesto u porodici.

Slede par fotografija, jer kroz slike se najbolje vidi kako smo provodili vreme daleko od ekrana.

Molitva u svakodnevnici

U iščekivanju Vaskrsa sve se više povlačim u sebe, pokušavam na smislen način da se posvetim molitvi, i priznajem da nije ni malo lako pronaći mir neophodan za meditaciju u kući punoj male dece. Čak i u retkim momentima mira i tišine, misli lutaju ka obavezama koje još nisu odrađene, ili se jednostavno predaju umoru .... u ovome i leži izazov, u sklapanju vere i svakodnevnice, u oživljavanju sopstvenog poduhvata i službe kroz naizgled obične dane.

Otkrila sam da umesto da se molim, i da mi misli lutaju ka svakodnevnici, mogu da radim i obrnuto: da spremam kuću, kuvam, sedim sa decom u dvorištu, i da se molim. Molitva ne zahteva obavezno mir, usamljenost, i brojanice, važno je negovati je, osetiti je, biti otvoren za iscelenje i stalno se podsećati na sopstvene nedostatke, ali pri tome ne mislim nimalo na mazohizam i osećaj krivice, već na jedno zdravo prevazilaženje ega i dublje sagledavanje svoje ličnosti, umesto koncentracije na nedostatke drugih ljudi, i bavljenje njihovim osobinama.

Iako pokušavam da malo vremena provodim za kompjuterom, nekim danima mi ne polazi za rukom....na kraju krajeva, na internetu su moji prijatelji, recepti za jela koja želim da spremim, odgovori na nedoumice koje imam, ali na internetu su takođe i molitve. U pisanoj formi sam ih pronašla ovde i ima ih za svaku priliku i situaciju, mnoge su zaista prelepe....a na you tubu postoji kanal posvećen pravoslavnim molitvama koje mogu da se slušaju u tišini... Ovo je jedna od mojih omiljenih.

Ponekad uspem da se probudim ranije, i dam sebi sat vremena za molitvu, čitanje Svetog pisma, i pisanje molitvenog dnevnika. Dani koji tako počnu, po pravilu su prepuni blagodati, ja sam smirenija i produktivnija, te određena blagost preovlađuje u kući. Cilj mi je u ovom periodu da takvih dana bude što više.

I Vama želim svaku radost u periodu molitve, blage dane, i iščekivanje Vaskrsa prepuno vere.

Montesori učenje životinja

Jedan od najlepših, i meni najpraktičnijih elemenata montesori rada sa decom, jeste upravo rad sa karticma. Deca ih prosto obožavaju i razumeju kao igru. Kartice su takođe veoma svestrane. Npr. uz pomoć kartica radim sa ćerkama od dve godine, i sa sinom od 7!

Devojčice su veoma zainteresovane za životinje, što i jeste sasvim tipično za njihov uzrast. Imajući to u vidu kupili smo im figurice najrazličitijih životinja. Dobar izvor ovakvih proizvoda jesu kineske radnje (ako imate sreće) i Pertini radnje. Nakon što smo čitali knjižice prepune životinja, igrali se sa figuricama, i ja sam postala sigurna da ih one raspoznaju sasvim solidno, odštampala sam im slike životinja za koje sam znala da ih imamo na policama. Kod odabira slika važno je da slika bude realna, dakle fotografija ili veoma realističan crtež, kao i da sadrži sve delove životinje, tj. da se životinja što bolje vidi. Takođe je poželjno da se životinja vidi u svom prirodnom okruženju (npr. u savani, šumi, ili na farmi). Na ovaj način će dete kasnije lakše moći da uči staništa životinja. Ispod kartice se na početku uvek piše ime životinje, kako bi dete počelo da se upoznaje i sa slovima.

Ovo je bio prvi put da sam im predstavila kartice, i one su bile van sebe od sreće. Nisam ni stigla da im predstavim rad, već su počele da slažu. Međutim, montesori insistira na tome da svaki rad predhodno bude adekvatno predstavljen, da ima svoju podlogu, i na njoj sav potreban materijal. Da se detetu predstavi uz što manje reči, a zatim ponudi da i ono radi, a nakon rada dete treba da vrati sve na podlogu, i onda na policu. Naš rad se sastojao od toga, da je svaka devojčica dobila poslužavnik sa slikama životinja, i pored sa figuricama istih tih životinja. Zadatak je bio da se sve kartice rasprostru, a zatim da se figurice odgovarajuće životinje stave na pravu karticu, i da dete imenuje životinju. Evo kako je to izgledalo:

Rad sa ovim karticama planiram da nastavim tako što ću odštampati slike mladunaca koje ove životinje imaju, pa će ih devojčice spajati, a kasnije ćemo probati da uočimo razliku i između divljih i domaćih životinja.

Svako dobro svima!!!! Volite se i uživajte u svojim namilijima, Porodica je večna....

Sveti Martin i šetnja sa lampionima

Jedva sam čekala da proslavljamo Svetog Martina, ali avaj, nisam uspela da na Pravoslavnom kalendaru pronađem datum kada se, i da li se ovaj Hrišćanski svetitelj proslavlja. Ono što je izvesno je ga je rana Pravoslavna Crkva veoma uvažavala i poštovala. Za proslavu ovog velikog svetitelja odabrala sam jedan nasumičan dan u Novembru, nadajući se da mi neće previše zameriti...

Sveti Martin se rodio u Panoniji i nakon što je služio kao Rimski vojnik, primio je Hrišćanstvo. Dok je prolazio na konlju, ogrnut svojim toplim ogrtačem sreo je prosjaka koji je drhtao na zimi. Svetac je pocepao svoj plašt na dva dela, i jedan deo dao prosjaku. Ovo je savršena lekcija svima nama o deljenju, empatiji, saosećanju.....Na njegov dan se prave lampioni i pale fenjeri kako bi nam pokazao put do savršenog milosrđa i dobrote, do Hristove suštine....

Počeli smo sa bojama jeseni, lepi, reljefni narandžasti karton...

Na kome smo izrezali proreze za svetlo...

I na poleđini zalepili žuti krep papir

Ovako je izgledao sa pravilne strane ;-)

Onda je počelo asemblovanje

Unutra smo stavili sveću i lepkom je pričvrstil za dno

A kroz krajeve smo provukli žicu

Fenjeri mogu i da se naprave od tegli...dovoljno je da se oblože efektnim krep papirom zlatne ili srebrne boje, da se naprave prorezi za svetlo, ručke od kanapa, i fenjer je spreman!

Onda još ostane da se sačeka prvi mrak.... da se upale lamiponi i da se krene u šetnju...

A onda sledi večera...nešto jednostavno što može lako da se deli, kao naprimer bareni krompir i kriška sira. Poenta je da svako prepolovi svoju hranu i da je osobi do sebe. Na ovaj način se najlepše vidi da kada delimo ništa ne gubimo <3<3<3 Naravno, uz večeru ide i priča o Svetom Martinu, uz obavezno svetlo sveća....

Neka Vas svetlo prati gde god da ste!!!!