Montesori učenje životinja

Jedan od najlepših, i meni najpraktičnijih elemenata montesori rada sa decom, jeste upravo rad sa karticma. Deca ih prosto obožavaju i razumeju kao igru. Kartice su takođe veoma svestrane. Npr. uz pomoć kartica radim sa ćerkama od dve godine, i sa sinom od 7!

Devojčice su veoma zainteresovane za životinje, što i jeste sasvim tipično za njihov uzrast. Imajući to u vidu kupili smo im figurice najrazličitijih životinja. Dobar izvor ovakvih proizvoda jesu kineske radnje (ako imate sreće) i Pertini radnje. Nakon što smo čitali knjižice prepune životinja, igrali se sa figuricama, i ja sam postala sigurna da ih one raspoznaju sasvim solidno, odštampala sam im slike životinja za koje sam znala da ih imamo na policama. Kod odabira slika važno je da slika bude realna, dakle fotografija ili veoma realističan crtež, kao i da sadrži sve delove životinje, tj. da se životinja što bolje vidi. Takođe je poželjno da se životinja vidi u svom prirodnom okruženju (npr. u savani, šumi, ili na farmi). Na ovaj način će dete kasnije lakše moći da uči staništa životinja. Ispod kartice se na početku uvek piše ime životinje, kako bi dete počelo da se upoznaje i sa slovima.

Ovo je bio prvi put da sam im predstavila kartice, i one su bile van sebe od sreće. Nisam ni stigla da im predstavim rad, već su počele da slažu. Međutim, montesori insistira na tome da svaki rad predhodno bude adekvatno predstavljen, da ima svoju podlogu, i na njoj sav potreban materijal. Da se detetu predstavi uz što manje reči, a zatim ponudi da i ono radi, a nakon rada dete treba da vrati sve na podlogu, i onda na policu. Naš rad se sastojao od toga, da je svaka devojčica dobila poslužavnik sa slikama životinja, i pored sa figuricama istih tih životinja. Zadatak je bio da se sve kartice rasprostru, a zatim da se figurice odgovarajuće životinje stave na pravu karticu, i da dete imenuje životinju. Evo kako je to izgledalo:

Rad sa ovim karticama planiram da nastavim tako što ću odštampati slike mladunaca koje ove životinje imaju, pa će ih devojčice spajati, a kasnije ćemo probati da uočimo razliku i između divljih i domaćih životinja.

Svako dobro svima!!!! Volite se i uživajte u svojim namilijima, Porodica je večna....

Stare civilizacije: Egipat

     Koristimo vreme tokom zimskog raspusta da poradimo na stvarima koje ne stižemo baš uvek kada postoje i obaveze redovnog školovanja;-) Dar već duže vremena uživa učeći o starim civilizacijama, pa smo počeli i malo ozbiljnije da se bavimo time. Internet je nepresušan izvor materijala dostupnih za domaću štampu, te mi je bilo relativno lako da pronađem i odštampam stvari koje su mu zanimljive. Slike govore hiljadu reči, pa neka one pričaju priču umesto mene....

Rad sa starim civilizacijama počeo je izradom vremenske linije kako bi dete što bolje uočilo sled događaja.

A zatim smo prešli na rad sa mapama, kako bi umeo da locira Egipat. Prva slika pokazuje sve kontinente obojene odgovarajućim montesori bojama, a druga slika prikazuje šta je sve na zemlji kopno, a šta voda.

 

Traženje i lociranje Afričkog kontinenta na mapi od filca

 

Lociranje države Egipat

 Ovu prelepu knjigu je Dar samostalno uzeo iz biblioteke.

 Učenje egipatske mitologije.

 Bojenje

Piramida moći

Mapa gornjeg i donjeg carstva

Njegov crtež Egipta

Knjiga koju smo najviše pratili tokom rada, prepuna deci prilagođenih činjenica, sa realističnim  ilustracijama, i krupnim ćiriličnim slovima, idealnim za dečije čitanje. Studija o Egiptu je trajala par dana.

I za kraj, video o tome kako su Egipćani tumačili nastanak sveta.

Bogojavljenje

Pošto su tadašnji običaji zabranjivali da neko propoveda i bude učitelj do svoje tridesete godine, Isus je strpljivo čekao u roditeljskom domu, zarađujući za hleb drvodeljskim zanatom. Kada je navršio tridesetu počeo je da propoveda i pošao je svetom Jovanu Krstitelju da ga krsti u reci Jordanu. Jovan nije želeo to da učini, jer je smatrao da Gospodu krštenje nije potrebno, i da Isusove vrline naveliko prevazilaze njegove, te da je nedostojan takve časti. Međutim, nakon Isusovog insistiranja, Jovan je pristao i krstio ga je. Tada su se nebesa otvorila, i na Isusa se spustio Sveti Duh u vidu belog goluba, i čuo se glas: Ovo je sin moj ljubazni, on je po  mojoj volji. Kao uspomenu na ovaj veliki događaj Crkva slavi Bogojavljenje.

Obzirom da je Hrišćanska vera nastala u pustinji, voda igra veoma važnu ulogu, a naročito na ovaj dan se veruje da voda postaje sveta, te se osveštana Bogojavljenska vodica čuva tokom cele godine, kao lek. Vernici plivaju za časnim krstom u hladnim rekama, a devojke bajaju za koga će se udati, što je možda najlepše od svih opisao Puškin, u svom nikad prevaziđenom Evegeniju Onjeginu, gde Tatjana, uz pomoć stare dadilje pokušava da odgonetne događaje koji će se desiti.

U našem domu je praznik protekao uz pesmu i crtanje, i čitanje...

Pravili smo golubove od tri različite vrste crvenog kartona, u obliku srca. Oni predstavljaju silazak Svetog Duha, a na svetog Trifuna ćemo dodati još srca. U našoj kući projekti zaista nikada ne prestaju, već uplivavaju jedan u drugi, menjaju se, i međusobno dopunjuju :-)

 

A onda je došlo vreme za pesmu. Naročito volim retke bogomoljačke pesme, iz pokreta svetog Nikolaja Velimirovića.

A za to vreme, devojčice su od plastelina pravile snežne pahulje, i lepile ih na podlogu... u tu svrhu koristim fantastične knjižice male škole :-)

Svako dobro Vam želim, Bog se javi!!!!!

Radosti pred Božić

Ovih dana ne pišem puno. Držim se podalje od kompjutera i vreme provodim sa porodicom, najčešće u kuhinji, razmišljajući o tome kako je savršeno što je sneg napadao baš ovih dana, i smišljajući nova jela za Badnje veče i Božić.....

Većina dece voli sneg, i mogli bi sate da provode igrajući se napolju, puneći kofice i kantice, i praveći otiske anđela telom, ne osećajući hladnoću i vlagu. Takvi su Dar i Đinđi, ali Tufnica nikako. Ona ne voli bilo kakvu vrstu promene (ni plažu, ni vodu, ni kucu, ni macu, ni sneg, ni nepoznate ljude....ma ni pogrešan pogled ne voli) Ali bez obzira na to, sudelovala je u zimskim radostima....(nije imala izbora ;-) )

Đinđi

Tufnica

Dar

Muž <3

ja :-)

Sneško

Nakon jutara provedenih napolju, a verujem da deca treba da dan provode napolju, bez obzira na vreme, samo da su adekvatno obučeni i ušuškani; nema ničeg lepšeg nego kada zarumenjeni uđu u kuću i dočeka ih čaša vrućeg mleka i upravo ispečen keks...nakon jutra provedenog napolju, ne treba zanemariti duhovnu stranu života. Vrema koje deca provode napolju nije samo vreme za sređivanje kuće, već i vreme za molitvu i rad na sebi. Posetio nas je ovih dana otac Brana kako bi blagoslovio vodicu i nas ukućane.

Zimske večeri su duge, i kao stvorene su za rad sa decom, za čitanje bajki i priča dok vatra pucketa u peći, a nebo iznad bruji od zvezda, pa se čisto ne zna, jesu li to varnice na nebu, gori li tamo negde neki sveti badnjak?

Zimske senzorne kadice su fantastična aktivnost za najmlađe. Devojke su u stanju da više od sat vremena provedu skoncentrisano radeći u kadici, pa to vreme uspem da iskoristim da radim sa Darom. Sa njim izučavamo Božićne običaje širom sveta, tako da se sve povezuje sa geografijom i antropologijom. 

Mislim da se na slikama vidi koliku je koncentraciju i sasvim malo dete, od dve godine, sposobno da ostvari, ukoliko se na vreme isprati interes koji prati određenu razvojnu fazu. Kadica je napunjena pirinčem i suvom klekom, a cediljka i ločić sa krupnom morskom soli, kao podstrek za rad sa presipanjem. Tu su i kašičice za vežbanja mišića šake, i kasnije bolje rukovanje sa olovkom. Dodala sam i jednu srebrnu zvezdu i šišarku, ali ih je Đinđi brzo izbacila iz kadice kao nepotrebne, i ostavila je samo predmete sa kojima može aktivno da radi.

Svako dobro vam želim na ovaj prelepi Badnji dan, i još lepše veče, sa svima koje volite, okupljeni oko bogate, a skladne trpeze....da svi imaju dovoljno lepog, i da nikom ne pretekne!!!!!!

Voli vas

Čuvarkuća <3<3<3<3