недеља, 29. март 2015.

Rastanak


 Znala sam da se ovaj dan bliži. Približavao se veoma dugo, ali ipak nikada nisam razmišljala o njemu. Nikada nisam razmišljala kako će biti i šta će biti kada Muževljeva deca odu da žive kod svoje biološke majke.






Moj muž je za mene uvek bio nerazdvojiv od svoje dece. Tako smo se upoznali pre 3 godine, i upravo činjenica da on brine o njima 24/7 je bila presudna za mene da poželim da ga bolje upoznam, i na kraju zavolim. Od početka smo bili velika i srećna porodica.




Stalno smo putovali, pravili izlete, piknike u dnevnoj sobi, slikali po zidovima, sankali se, mesili, smejali, učili kako da pomeramo sopstvene granice kako bi smestili druge unutar njih. Nije bilo lako. Sam život u mnogodedtnoj porodici je zahtevan, a naročito u kombinovanoj porodici. Zahteva prevashodno više ljubavi, strpljenja i trpljenja. Za mene je život u ovakvoj porodici bio hodočašće i inicijacija u svetu tajnu braka, i velika škola ljubavi.




Moji pastorci su me naučili šta znači balans, težnja ka harmoniji, intenzitet podviga i veličina detinjeg srca. Ponosna sam na njih, na to što sam se udostojila njihove ljubavi, što su prihvatili mene, mog sina, i njihove polusestre kao najrođenije, što su se trudili da usklade svoje ličnosti uvek novim životnim očekivanjima, i što su bezobzira na okolnosti koje su bile pred njima uvek gledali na svet očima nepobedivog optimizma.


 Ipak, sve se dešava sa velikim razlogom u nedokučivoj promisli Božijoj. Mislim da se odluka o njihovom preseljenju finalizovala ne slučajno u period Vaskrsa. Ovo je vreme u godini kada stradamo zajedno sa Hristom, umiremo sa njim, a zatim se opet rađamo. Rastanak uvek nosi težinu krsta, ali bez krsta nema ni duševnog vaskrsenja. Starac Pajsije kaže:  Dobri Bog za svakog čoveka ustrojava krst srazmerno njegovoj izdržljivosti, ne da bi se mučio, već da bi se sa krsta popeo na Nebo - jer u suštini, krst je lestvica ka Nebu. Na oko se čini da se jedna porodica raspala, ali nije tako. Porodica je večna, nepromenjiva vrednost koju nosimo u sebi i koja uvek opstaje i traje.

Golubac, jutro koje smo gledali sa našeg omiljenog letovališta <3<3<3




Deci koja su daleko, i njihovoj mami želim svako dobro i puno blagodati, strpljenja i ostvarenja! Svi smo mi jedno u Hristu <3




Нема коментара:

Постави коментар