Počeo je post pred Uskrs. Za mene je to period poricanja sopstvenih potreba, pokajanja, popravljanja, i kao što se priroda u proleće budi i rađa, tako mi se čini da se i mi spremamo za ponovno rođenje kroz Uskrs. Ovo je vreme za sticanje i prikupljanje snaga i inspiracije za ponovno rođenje naše svakodnevnice.
Ovih dana, više nego ikada drugde tokom godine trudim se da preispitam svoje misli i ponašanje, da se smirim, smanjim i utišam. Ne, ne postim čitav post iz razloga koji nisu vitalni za ovu priču, ali pokušavam da se skoncentrišem na duhovno-misleni aspekat koji nam na fantastičan način daruje naš Pravoslavni kalendar. Nije lako uvesti decu u ovaj period, ali na sreću deca su uglavnom vizuelna i osećajna. Možemo svako jutro da se smirimo sa njima i osluškujemo pesmu gugutke koju muž i ja toliko volimo, možemo da napravimo mešavinu biljnog čaja za opuštanje koju ćemo piti u krugu porodice samo u ovom periodu, i naravno možemo da osmislimo likovne aktivnosti. Na jednoj komodi, dovoljno niskoj za decu da se igraju, a ipak previsokoj za bebe da je dohvate oprostili smo se prvog februara od Božićnog anđela, zvezda, i belih svećica. Sada je na toj komodi mali beli stolnjak sa vezom moje bake, par šišarki i žireva što su donela deca, kamenčići i grančice koji simbolišu ovaj period strogosti prema samom sebi. Polako, kako se budemo primicali Uskrsu, na komodi će stajati raznobojne sveće, procvetali cvetići, leptiri od papira, i na kraju i šarena jaja. Priroda govori upečatljivim jezikom, i to je jezik koji deca razumeju i koji će kasnije postati osnova za formiranje konkretnih misli. Jedan nežan način za predstavljanje smrti i ponovnog rođenja jeste metafora gusenice i leptira. Planiram da uskoro napravim kalendar koji će pomoći deci da dočekaju Uskrs. Ideju sam našla ovde:
http://thesefortydays.blogspot.com/2008/02/project-lenten-calendar.html
Moja lična ambicija u ovom periodu je da smanjim vreme provedeno za kompjuterom i na telefonu, da naučim molitvu Svetog Jefrema Sirina:
Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија[2], властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености[3], смиреноумља[4], дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''
Opširnije o značenju ove predivne molitve može da se pročita ovde :
http://www.spc.rs/sr/velikoposna_molitva_svetog_jefrema_sirina
Evo i nekoliko ideja za postavku bašte Velikog posta:
Svako dobro svima,
Ivana
Ovih dana, više nego ikada drugde tokom godine trudim se da preispitam svoje misli i ponašanje, da se smirim, smanjim i utišam. Ne, ne postim čitav post iz razloga koji nisu vitalni za ovu priču, ali pokušavam da se skoncentrišem na duhovno-misleni aspekat koji nam na fantastičan način daruje naš Pravoslavni kalendar. Nije lako uvesti decu u ovaj period, ali na sreću deca su uglavnom vizuelna i osećajna. Možemo svako jutro da se smirimo sa njima i osluškujemo pesmu gugutke koju muž i ja toliko volimo, možemo da napravimo mešavinu biljnog čaja za opuštanje koju ćemo piti u krugu porodice samo u ovom periodu, i naravno možemo da osmislimo likovne aktivnosti. Na jednoj komodi, dovoljno niskoj za decu da se igraju, a ipak previsokoj za bebe da je dohvate oprostili smo se prvog februara od Božićnog anđela, zvezda, i belih svećica. Sada je na toj komodi mali beli stolnjak sa vezom moje bake, par šišarki i žireva što su donela deca, kamenčići i grančice koji simbolišu ovaj period strogosti prema samom sebi. Polako, kako se budemo primicali Uskrsu, na komodi će stajati raznobojne sveće, procvetali cvetići, leptiri od papira, i na kraju i šarena jaja. Priroda govori upečatljivim jezikom, i to je jezik koji deca razumeju i koji će kasnije postati osnova za formiranje konkretnih misli. Jedan nežan način za predstavljanje smrti i ponovnog rođenja jeste metafora gusenice i leptira. Planiram da uskoro napravim kalendar koji će pomoći deci da dočekaju Uskrs. Ideju sam našla ovde:
http://thesefortydays.blogspot.com/2008/02/project-lenten-calendar.html
Moja lična ambicija u ovom periodu je da smanjim vreme provedeno za kompjuterom i na telefonu, da naučim molitvu Svetog Jefrema Sirina:
Господе и Владико живота мога! Духа лености, унинија[2], властољубља и празнословља, не дај ми. Дух целомудрености[3], смиреноумља[4], дуготрпљења и љубави, даруј ми, рабу Твоме. Да, Господе, Царе, даруј ми да сагледам сагрешења своја и да не осуђујем брата свога, јер си благословен у векове века. Амин''
Opširnije o značenju ove predivne molitve može da se pročita ovde :
http://www.spc.rs/sr/velikoposna_molitva_svetog_jefrema_sirina
Evo i nekoliko ideja za postavku bašte Velikog posta:
Ivana
Нема коментара:
Постави коментар