Ko ne voli čist i udoban dom? Ko ne voli da se ujutru probudi i u kuhinji sprema polako kafu za svog voljenog ogledajući se u blistavoj sudoperi? Mi ljudi težimo redu, skladu i lepoti, a Marija Montessori je primetila da je za rast deteta neophodan red i čistoća u okruženju jer utiču na duševnu smirenost i spoljašnja harmonija se preslikava na duševnu harmoniju....Meni je oduvek ideal doma bio Hobitova kuća, i imajući to u vidu, kada pričam o čistoći ne pričam o opsesivnoj potrebi za kontrolisanjem ambijenta, o redu koji kao posledicu ima ukućane koji ne smeju da se pomere sa zadatog mesta i koji su u večitom strahu da nešto ne isflekaju...pričam o toploti, miru, čistom i lepom, redovno održavanom ambijentu gde se sa puno pažnje skida prašina, peru podovi, glanca srebro, maže ulje na drvene činije....pričam o ljubavi uloženoj u neposredno okruženje koja donosi radost.
Naš dom neosporivo iskazuje stanje naše duše, i održavanje doma ne mora da bude teret već radost. Konstantno radovanje kroz biranje dezena stolnjaka za kuhinjski sto u skladu sa godišnjim dobom, pažljivo aranžiranje cveća i grančica koje su donela deca, spravljanjem sredstava za čišćenje od prirodnih materijala koji kao alhemijom daju nove mirisne note domu i čine da sve blista <3
Čišćenje ne mora da bude napor i frustracija već meditacija, oblik službe porodici i učenje skromnosti. Nije slučajno da se u svim manastarima,i zen Budizma kao i Pravoslavnim svetinjama, posao čišćenja ulazi u svakodnevne oblike poslušanja i služi duhovnom napretku.
U knjizi Pravoslavni bračni život (toplo je preporučujem) se kaže za Pravoslavni dom: te domove greju srdačnost duše i toplina molitve koja se u njima savršava, ti domovi su blagoobrazni i odišu čistotom, u njima nema nakinđurenosti i raskoši, ali oni podsećaju na to da ako je porodica mala domaća Crkva, onda i obitalište porodice - dom - u izvesnom smislu, makar i vrlo udaljenom, takođe treba da bude slika zemaljske Crkve, kao što je slika Nebeske Crkve.
Moje omiljeno sredstvo za čišćenje prašine je vodka :-) U bočicu sa sprejom naspite čistu votku i ukoliko želite, dodajte par kapljica eterskog ulja, ja koristim čajno drvo i lavandu. Drveni nameštaj održaćete blistavim ukoliko iscedite limun i pomešate ga sa maslinovim uljem. Ovom smesom namažite nameštaj i ostavite par minuta, a zatim suvom krpom obrišite.
Važan je ritam čišćenja. Daleko je bolje svaki drugi ili treći dan uraditi po malo nego tri dana neprestano raditi. Volim da svakodnevno brižljivo operem kupatilo, što uglavnom činim ujutru. Prašinu brišem svaki drugi ili treći dan, i tada takođe očistim i operem podove. To mi oduzme oko 30 min. Ali zato nema tepiha na podovima (samo stazice koje mogu da se operu u veš mašini) i nema puno otvorenih površina, kao ni figurica i sitnica koje skupljaju prašinu. Deca vole da pomažu i mislim da ih treba pustiti, dati im malu metlicu, krpicu, pumpicu sa vodom i biće presrećni i pustiće vas da neometano radite. Na ovaj način će izgraditi radne navike, ostvariti samopouzdanje i biće vam velika podrška u godinama koje slede.
Obratite pažnju na zvuke i mirise u domu. Lično ne volim bučne mašine, pa ne koristim nikad usisivač. Najviše volim metle od prirodnih materijala koje tiho rade svoj posao, kao i ja. Možete da okačite zvončiće na tremu ili na kvakama od vrata koji proizvode umilne tihe zvuke. Lavanda je jedan od najlepših mirisa, a mušice i drugi insekti ga ne vole. Činije pune lavande na stolu i u policama pružaju ugođaj i za oči i za dušu.
Ljubav najbolje živi u domu koji se voli. Takvom domu se posvećuje pažnja i briga, od njega se teško odvaja, i jedva se čeka da se u njega vrati. Naše okruženje je naša inspiracija, naš ponos, naš primer deci. Neka u njemu ne bude kiča, plazma televizora, i šund literature. Jer kako kaže gore pomenuta knjiga: ...ukus je serum protiv banalnosti u svim njenim oblicima. A banalnost je od zloga, budući da je on - oličenje banalnosti.
Želim Vam svako dobro, jer mir tvoj je dom tvoj, i mir tvoj je hram tvoj <3<3<3<3<3
