понедељак, 23. март 2015.

Mladenci



Ja sam živi dokaz da se o svojoj kulturi najmanje zna. 

Čast izuzecima, naravno. Tako sve do skora ništa nisam znala o mladencima, tj. nisam znala ono glavno.

Znala sam da je to praznik koji proslavljaju oni koi su se skoro venčali. Taj dan pada na post, pa je ručak strogo postan kako bi deca I svi ukućani napredovali na svako dobro. Taj dan mlada domaćica pokazuje svoja umeća, I kao poslasticu pravi mladenčiće, kolače od kvasca I brašna premazane medom koji simbolično predstavlja slatkoću svete tajne braka. Gosti dolaze mladim ljudima u kuću I daruju ih, time im pomažu u početku njihovog supružničkog života.


Sve mi je ovo bilo poznato još od detinjstva, kao mala radovala sam se kolačima sa medom I ima nešto blago, toplo, nežno u proslavljanju ovog praznika početka jedne bajke.


Ono što nisam znala jeste prelepa priča koja stoji iza.
40 mladića su bili vojnici rimskog cara koji su primili Hrišćanstvo. Kada je nastao ponovni progon Hrišćana oni su odbili da se odreknu svoje vere,uz pretnje da će biti lišeni vojničke časti, a jedan od njih, po imenu Kandid je izustio: ne samo čast vojničku, no I tela naša uzmi od nas, ništa nam nije draže od Hrista Boga našega.


Tada je stiglo naređenje da ih kamenuju, ali su se kamenice vraćale napadačima. Onda su napadači izbezumljeni od mržnje skinuli vojnike I spustili ih u ledene vode obližnjeg jezera. Kako bi im muke bile veće na obali su postavili toplo kupatilo oko koga je bila založena vatra I gde se topla voda pušila. Ne mogavši da izdrži više hladnoću jedan od vojnika je izašao na obalu I uputio se ka kupatilu, ali je ostao na mestu mrtav. Ubrzo se svetlost spustila na jezero I zagrejala vodu, a jedan od stražara je skinuo svoje odelo I ušao među vojnike tako pokazavši da je Hrišćanin. Na glave mladića su se spustili venci sa nebesa, a ujutru ljudi su dolazili da vide čudo nad čudima, mladiće koji su preživeli noć u zaleđenoj vodi.


Osetivši sopstvenu nemoć bezumnici su mladiće pogubili I spalili, a njihove ostatke ubacili u jezero. Kada je episkop Petar došao do jezera da izvadi njihove ostatke I hrišćanski ih sahrani celo jezero je sijalo kao da se jato zvezda spustilo na njega, tada je razumeo da njihove postradale kosti blistaju zvezdanim sjajem.
Moje je razumevanje da se ovaj praznik slavi kao simbol vernosti I odanosti prema Hristu, a koje treba I mora da postoji I među supružnicima. I kao što je Božiji venac pao na glave svetitelja koji su odolevali iskušenju, tako I mi u svetoj tajni braka odolevajući spoljnim iskušenjima pletemo vence za spasenje duše.
Verovatno postoji razlog zašto o ovome ništa nisam znala ranije. Za mene je ostvarenje kroz moju porodicu, I prvenstveno kroz sastradanje sa mojim mužem bio, I jeste duhovni put, način sazrevanja I odrastanja kao Pravoslavna žena I majka u dublju I smisleniju, bolju ličnost.





Srećni vam mladenci!!
Slava Bogu za sve! +++

Нема коментара:

Постави коментар