Ritam je od neprocenjive važnosti za nas odrasle, a još više za decu. Deca nemaju predstavu o vremenu na način koji je nama uobičajen. Oni često mešaju godišnja doba, pitaju u leto kada će dobiti Božićne poklone, a za večeru šta ima za doručak. Pa ipak njihov unutrašnji ritam je nepogrešiv - nije potrebno nikakvo gledanje na sat da bi se utvrdilo na osnovu reakcije malog deteta da li mu se spava ili ne.
Ukoliko odvojimo komad nameštaja za izlaganje prirodnih elemenata i simbola tipičnih za određeno doba godine pomažemo detetu da razume bolje svet oko sebe - unosimo ono što se dešava u spoljašnjem svetu unutra, i ukoliko na stočiću izložimo i par predmeta vezanih za predstojeći praznik razvijamo u detinjoj duši radost za proslavljanjem, za iščekivanjem, za aktivnim učešćem u prazniku.
Poreklo ovog koncepta je preuzeto od Rudolfa Steinera, osnivača takozvane Waldorfske pedagogije. To je kompleksan sistem verovanja, načina, tradicija kroz koje dete uči i doživljava svet oko sebe. Ova vrsta pedagogije se u nekim svojim elementima bitno razlikuje od učenja Marije Montessori koja ja praktikujem u svom domu, ali takođe mnoga njegova otkrića mogu da se primene, a da se ne kose sa montesori pristupom. Jedan od njih je pojam prirodnjačkog stola. On može biti vrlo jednostavan.
ili vrlo kompleksan :)
Bitno je imati neke stvari na umu. Da li je dovoljno nisko da dete ipak može da vidi? A ipak dovoljno visoko da malo dete ne može da dohvati? Meni je važno da postavka nije statična i da je ne određujem isključivo ja. Dakle, posle nekog velikog praznika, na primer Božića, mislim da je dobro odmoriti svoj stočić i postaviti možda samo neku grančicu i sveću, pa polako kako dete samo sakuplja kamenčiće, žireve, šišarke, izložiti ih na stočiću. Detetu treba da bude dozvoljen slobodan pristup, da se ono igra sa datim elementima kad god to poželi, ali da ih ipak ne sklanja sa datog mesta. Treba obratiti posebnu pažnju na elemente koji se izlažu. Kristali mogu da izgledaju spektakularno u zimu, ali nisu baš prikladni za leto. Takođe boje koje postavljamo u jesen biće znatno drugačije od letnjih.
Uvek možemo da dodamo na stočić predmete koje smo sami izradili (lutkice, crteže i sl.) ili koje je uradilo samo dete. Steiner koristi vile i vilenjake u proleće i leto, patuljke u jesen, a anđele u zimu ukoliko je donekle moguće shematizovati. Baš u ovome je jedna od stavki razilaženja sa montesori shvatanjima da dete u ranom periodu uči o tome kakav je svet i da ga ne treba zbunjivati bajkovitim likovima. Iz tog razloga ih ne potenciram na mom stočiću. Ali su prelpi, zar ne?
Naš skromni stočić, u stvari više ormančić :) izgleda ovako:
Deca su donela kamenje na kojima su predhodno crtali kredama, a šišarke i žireve smo sakupili u nedavnoj šetnji Oplencem.
Mace mi je doneo suprug za osmi mart, te je jedan buket otišao na policu za tihovanje http://ivanacuvarkuca.blogspot.com/2015/03/tihovanje.html, a drugi ukrašava prolećni stočić. Kada sam radila na njemu bio je kraj zime, zato je stoljnjak i dalje beo, ali sa rozim cvetovima, uskoro ću ga zameniti nečim šarenijim.
Kroz koru od drveta je provučena prozračna zavesa koja simbolizuje sneg koji se topi.
Prisutne su i dve pastelne sveće koje ćemo upaliti za Uskrs. Do tada planiram da dodam na stočić koku sa pilićima, cveće, i naravno šarena jaja.
Odmah pored stočića nalaze se izložene knjige za koje smatram da su pogodne za iščitavanje u ovom periodu, ali to je već druga tema, koja zaslužuje poseban post.
A ovako je izgledao isti taj stočić zimi:
Anđeo od papira se spuštao niz zvezdanu traku kako se Božić približavao. Na dan božića stigao je do zlatne zvezde na kojoj je stajala sveća koja se na taj dan i zapalila. +
Želim vam svima fantastičan vikend!
<3<3<3 Čuvarkuća
Ukoliko odvojimo komad nameštaja za izlaganje prirodnih elemenata i simbola tipičnih za određeno doba godine pomažemo detetu da razume bolje svet oko sebe - unosimo ono što se dešava u spoljašnjem svetu unutra, i ukoliko na stočiću izložimo i par predmeta vezanih za predstojeći praznik razvijamo u detinjoj duši radost za proslavljanjem, za iščekivanjem, za aktivnim učešćem u prazniku.
Poreklo ovog koncepta je preuzeto od Rudolfa Steinera, osnivača takozvane Waldorfske pedagogije. To je kompleksan sistem verovanja, načina, tradicija kroz koje dete uči i doživljava svet oko sebe. Ova vrsta pedagogije se u nekim svojim elementima bitno razlikuje od učenja Marije Montessori koja ja praktikujem u svom domu, ali takođe mnoga njegova otkrića mogu da se primene, a da se ne kose sa montesori pristupom. Jedan od njih je pojam prirodnjačkog stola. On može biti vrlo jednostavan.
Deca su donela kamenje na kojima su predhodno crtali kredama, a šišarke i žireve smo sakupili u nedavnoj šetnji Oplencem.
Odmah pored stočića nalaze se izložene knjige za koje smatram da su pogodne za iščitavanje u ovom periodu, ali to je već druga tema, koja zaslužuje poseban post.
A ovako je izgledao isti taj stočić zimi:
Anđeo od papira se spuštao niz zvezdanu traku kako se Božić približavao. Na dan božića stigao je do zlatne zvezde na kojoj je stajala sveća koja se na taj dan i zapalila. +
Želim vam svima fantastičan vikend!
<3<3<3 Čuvarkuća
Нема коментара:
Постави коментар