Vaskrs

Kako se približava kraj Velikog posta, tako se, čini mi se, i pogled menja i prebacuje iz unutra ka spolja. U periodu Velikog posta preispitujemo sebe, svoje loše postupke, svoja dela, strogi smo prema sebi i stradamo pod teretom sveta zajedno sa svojim Spasiocem. Međutim, već za vreme Svete nedelje, vidi se promena raspoloženja za nas koji sledimo Pravoslavni crkveni kalendar. Kreće spremanje kuće, temeljito čišćenje, mozda češći odlasci do crkve, i aktivnosti sa decom postaju učestalije. Dakle pogled se menja od unutra ka spolja, od individualizma ka altruizmu. Mislim da retko ko može to bolje da doživi od mame :)

Počeli smo sa pravljenjem kornjačica za nas prirodnjački sto

One se veoma lako prave tako što se plastelinom oblikuje telo kornjače, a zatim joj se umesto oklopa zalepi polovina ljuske od oraha. Dar ih je poređao na svoj stočić koji predstavlja proleće.

A onda smo se dali na rad sa šišarkama. Naime, mislim da je veoma teško deci objasniti tajnu raspeća, smrti, i vaskrsenja. Umesto previše metafizike, možemo da uzmemo par šišarki i postavimo ih blizu radijatora ili peći, tako da se šišarke otvore. Poređamo ih u činiju napunjenu mahovinom i biljnim zelenišem, a zatim dete u otvore od šišarki ubacuje seme trave. Poprskamo šišarke sa malo vode i one će se ubrzo zatvoriti. Nakon par dana (a nama se to desilo baš na Vaskrs) iz šišarke će nići trava. Ukoliko je soba veoma topla bitno je šišarke prskati vodom dva puta dnevno.

A onda je počelo farbanje duvanih jaja. Živo jaje se probuši iglom na vrhu i na dnu, tako da sadržaj jajeta iscuri ( i sačuva se za spremanje Vaskršnjih đakonija). Ovakva jaja su veoma stabilna i lagana, te su savršena za kačenje i dugo čuvanje.

Mislim da je važno uključiti i malu decu u onoj meri koliko su ona zainteresovana ( a skoro uvek to jesu)  i obezbediti im odrastanje u stvaralaštvu.

Kada dajemo maloj deci da crtaju (slikaju) važno je da im omogućimo da to rade što udobnije kako se ne bi obeshrabrila. Tako im naprimer zalepimo papir selojtepom na radnu površinu da se ne bi pomerao.

A onda polako vrata doma se otvaraju i pristižu dragi ljudi koji ga svojom dobrotom i predanošću osveštavaju.

moja mama <3<3<3

 I sveštenik koji osveštava vodicu...

 A onda pristiže i to jutro u koje ustajemo pre izlaska sunca, umivamo se, oblačimo i hitamo ka Crkvi na svetu Liturgiju.

Sledi povratak kući i praznični doručak. Kada sam bila mlađa pitala sam se čemu obilna jela za proslavljanje verskih praznika. Toliko spremanje i oduševljenje mi se činilo degutantnim i isuviše svetovnim za tako sveti dan. Kada sam bila mlađa bila sam i mnogo površnija, tek kada sam ja krenula da spremam za svoje najmilije počela sam da gledam na tu hranu kao na čin ljubavi, kao na ispunjenje zapovesti, na sopstvenu kreaciju u malom. I možda još važnije: ovaj svet doživljavamo putem čula, i zato je bitno da svaki praznik bude ispunjen čulima kako bismo ga što potpunije proživeli i osetili, ujutru slušamo pojanje u crkvi, osećamo miris tamjana, lepo smo obučeni i kuće su nam urednije nego obično, pa samim tim i čulo ukusa nam pomaže da bolje razumemo veličinu svetkovine.

Jedno od najlepših osećanja samoispunjenja jeste potraga za višim ciljem, egzegeza, sopstveni doživljaji svetih spisa koji ne moraju biti reformatorski i rušilački u svom karakteru, već blagodetni, u sklopu kanona pronaći sopstvenu nišu i odatle zakoračiti u beskraj. Za mene je ovaj najveći Hrišćanski praznik poziv za vaskrsenje sopstve ličnosti, za obnovu prioriteta, za pronalaženje snage i energije koja će prebroditi sve slabosti i mane sopstvenog karaktera. U skladu sa rađanjem proleća, Vaskrs je nov početak i vaskrsenje svih nas kroz Hrista.

Hristos Vaskrse!!!