Kada sam živela u centru Beograda, moj sin Dar je išao u jedan od ˝najelitnijih˝ državnih vrtića. Verovatno najelitniji po defoltu, jer je u Beogadu elitno sve što je u centru grada. U tom centru grada na Vračaru ja sam odrstala kao mala, i prekoputa tog vrtića je bila osnovna škola u koju sam kao dete išla, a preko puta škole poslastičarnica sa istim poslastičarima koji me pamte kao dete. Kada sam se vratila u Beograd posle niza godina provedenih u inostranstvu sve mi je bilo nostalgično: da mi dete ide u vrtić prekoputa moje škole, da ga posle vrtića vodim u poslastičarnicu na bombicu od čokolade dok pijem kafu, pa da nastavimo do parkića gde sam se kao dete i ja ljuljala. Ali vremena su se promenila. U tom elitnom vrtiću je vladao prikriveni haos: neljubazno osoblje koje proganja roditelje koji nisu na vreme uplatili neku ratu, miris graška pomešanog sa znojavim patikicama, vaspitačice izblajhane plave kose sa veštačkim noktima, buka, galama, rasulo.
U grupama je bilo po 25-oro dece, a prostorije u kojima su boravili su bile izuzetno male za toliko dece, niko od roditelja nije smeo da uđe unutra i pogleda sobu u kojoj dete boravi. Vešto su ispred vrata stavili policu-paravan i smeli smo unutra samo za vreme roditeljskih sastanaka koji su se održavali jednom godišnje (vezano za plaćanje naravno). Sve što su deca radila bilo je izloženo na malim panoima u hodniku ispred učionice. Ormarić smo delili sa još jednim detetom, a obuća se skidala i ostavljala ispred ormarića: air max, adidas, all star, sve u brojevima 20 i nešto....
Bilo mi je žao da Dar ide u taj ambijent za koji sam mislila da ne podržava dete i detetov razvoj, gde su deca izložena satima gledanja crtanih filmova, igranja sa plastičnim igračkama, i minimalnim radom. Sve to se promenilo kada smo se iz centra grada preselili na selo i on je krenuo u seoski vrtić, tj. u predškolsko :) U grupi ih ima desetak. Vaspitačica je visokokvalifikovana, dostupna i brižna. Atmosfera je bajkovita, puna stvaralaštva, samo-rada, i samo-discipline. Svi su dobrodošli u taj prostor. Ovo su slike sa današnje likovne Uskršnje radionice. Ovako treba da izgleda vrtić! Uživajte!!
 |
| kolektivna masaža opuštanja |
 |
| svuda svetlost |
 |
| naše jaje u dekupažu, po uputstvima vaspitačice |
 |
| Ovako nešto se viđa u Waldorf vrtićima ili reggio emilia |
 |
| Toplo, sa ljubavlju, strpljenjem, posvećenošću |
 |
| Na radionicu sam vodila i bebe koje su se zabavljale u lekarskom kutku |
 |
| montesori materijal |
 |
| jako puno društvenih igara, nisam sve mogla da slikam |
 |
| Portreti i fotografije dece |
 |
| odličan materijal u prirodnom materijalu koji prikazuje brojeve ciklično |
 |
| Ovo su drvene pegle na maloj dasci za peglanje, vaspitačica tvrdi da su tu odkad je i vrtića! |
 |
| umesto barbika |
 |
| Ježeva kućica (knjiga Branka Ćopića) |
 |
| graditeljstvo i saobraćaj |
 |
| Ovako nešto montesori mame prave i stavljaju na pinterest |
 |
| Bio je kišovit dan, ali to se nije primećivalo unutra |
Presrećna sam što moj sin ima privilegiju učenja u ovakvom ambijentu <3
Нема коментара:
Постави коментар