Ovaj divan, radostan praznik označava početak jedne posebne, svete nedelje. U ovom periodu, raspoloženje Velikog posta postaje još intenzivnije, i možemo polako da se udubljujemo u lični značaj koji za nas imaju događaji koji se obeležavaju sedmicu pre Vaskrsa.
Deca se unapred raduju Vaskrsu, pa je za njih ovo nedelja priprema i očekivanja. Mislim da je izuzetno važno u ovoj eri povišenog konzuma i marginalizacije porodice, dati deci pravo detinjstvo. Ono se razvija, između ostalog, kroz stvaralaštvo unutar porodice, kroz osećaje strahopoštovanja, iščekivanja, i nežnog opraštanja od praznika, kroz uverenje da je svet sigurno mesto, a život dobar :)
Divan simbol u ovom periodu je petao. On je glasnik sunca, novog dana, najavljuje Vaskrs i ponovno rađanje. Ovo je takođe odličan period da se zapali sveća koja je možda već neko vreme stajala nova novcijata i čekala pravu priliku.
Ovo je ukras od papira koji smo Dar i ja napravili i koji je okačen iznad porodičnog stola u kuhinji. Bebe su oduševljenje petlićima koji vise sa plafona i blago se okreću. Stoje na podu, gledaju uvis, pokazuju svojim prstićima i pokušavaju da kažu: p..p...pppp..
Večera je jednostavna na ovaj dan. Uopšte, iako se divim spretnim domaćicama stare škole koje su besprekorno pravile najraznovrsnije vrste sitnih kolača i posnih đakonija, pa onda i obilnu Vaskršnju trpezu, ipak mislim da je skromnost ključ, kao i poznavanje sopstvenih granica. Praznici su lepota i ukras života, i mogu da budu značajni u svojoj jednostavnosti, a ne da nas progutaju svojim očekivanjima, satru obavezama, i otuđe od porodice zatvarajući nas satima u kuhinju. Sa tim u vidu, za večeru smo imali petla sa džemom :)
Koristila sam običan recept za hleb koji uvek koristim. U dve šolje mlake vode razmutila sam (razmutio je) pola kockice kvasca, dve kašičice šećera, i malo soli.
Onda sam dodala 6 šolja brašna i 1/4 ulja
I od toga umesila glatko testo
Testo sam vratila u lonac da naraste (na tea peć ;)
Kada je dovoljno naraslo (oko 40 min)
Oblikovala sam nešto što podseća na petla
I koristeći makaze isekla mu kljun, krestu i perje. Za oko sam koristila karanfilić.
Dar je bio srećan <3
Muž je, obzirom pravi majstor, na moje amatersko delo dodao profesionalne detalje, pa je petao dobio krila
Stavila sam ga na tepsiju, na papir za pečenje, i vratila na tea peć još 10-ak min. da malo naraste
A onda ga ubacila u zagrejanu rernu na 200 stepeni i pekla dok ne porumeni. Premazivala sam hleb povremeno mešavinom vode i ulja
Idealna večera: vruć hleb i džem od kajsije <3<3<3
Jedna sveća, kratka molitva, osmesi
Domaćin koji lomi vreo hleb,
je sve što mi treba
Hvala Bogu za sve !!
Deca se unapred raduju Vaskrsu, pa je za njih ovo nedelja priprema i očekivanja. Mislim da je izuzetno važno u ovoj eri povišenog konzuma i marginalizacije porodice, dati deci pravo detinjstvo. Ono se razvija, između ostalog, kroz stvaralaštvo unutar porodice, kroz osećaje strahopoštovanja, iščekivanja, i nežnog opraštanja od praznika, kroz uverenje da je svet sigurno mesto, a život dobar :)
Divan simbol u ovom periodu je petao. On je glasnik sunca, novog dana, najavljuje Vaskrs i ponovno rađanje. Ovo je takođe odličan period da se zapali sveća koja je možda već neko vreme stajala nova novcijata i čekala pravu priliku.
Ovo je ukras od papira koji smo Dar i ja napravili i koji je okačen iznad porodičnog stola u kuhinji. Bebe su oduševljenje petlićima koji vise sa plafona i blago se okreću. Stoje na podu, gledaju uvis, pokazuju svojim prstićima i pokušavaju da kažu: p..p...pppp..
Večera je jednostavna na ovaj dan. Uopšte, iako se divim spretnim domaćicama stare škole koje su besprekorno pravile najraznovrsnije vrste sitnih kolača i posnih đakonija, pa onda i obilnu Vaskršnju trpezu, ipak mislim da je skromnost ključ, kao i poznavanje sopstvenih granica. Praznici su lepota i ukras života, i mogu da budu značajni u svojoj jednostavnosti, a ne da nas progutaju svojim očekivanjima, satru obavezama, i otuđe od porodice zatvarajući nas satima u kuhinju. Sa tim u vidu, za večeru smo imali petla sa džemom :)
Нема коментара:
Постави коментар