U ovom periodu Velikog posta, samoispitivanja, preispitivanja i strogosti prema sebi dok stradamo zajedno sa nasim Spasiteljem i iščitavamo svetootačku literaturu neminovno se susrećemo sa Jevanđeljem, učenjima i pričanjima. Nažalost, za razliku od naše Katoličke i Protestantske braće, mi Pravoslavni hrišćani čitamo veoma malo Sveto pismo.
Ne znam razlog ovome, ali mislim da trebamo da čitamo Jevanđelje. Starac Porfirije savetuje da se čitanjem Svetog pisma i sam čovek osveštava. Sigurno je tako, no postavlja se pitanje kako, na koji način iščitavati ovo tako posebno štivo? U zadnje vreme mi se nameće misao da možemo da se udubimo u čitanje na veoma ličan i prisan način: kroz kreiranje sopstvene metafore. Naime, kada naiđemo da odlomak koji nas izuzetno nadahnjuje možemo da zastanemo i meditiramo nad značenjem koje taj odlomak ima za nas u ovom trenutku postojanja. Volela bih da podelim sa Vama divnim ljudima koji čitate ove grešne redove neka od mojih razmišljanja na tu temu.
(Marko 13)
9. A vi se čuvajte; jer će vas predavati sudovima (...)
11.A kad vas povedu da vas predadu, ne brinite se unaprijed šta ćete govoriti niti se pripremajte, nego što vam se dade u onaj čas ono govorite; jer nećete vi govoriti nego Duh Sveti.
12.I predaće brat brata na smrt i otac dijete, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
13.I svi će vas omrznuti zbog imena mojega. Ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti.
Ovako jevanđelist opisuje jedan od znakova koji predhode kraju sveta, i upozorava nas da stražarimo i ne spavamo.
Razmišljala sam o ovim redovima, o tome da ne mora da se radi o bliskoj porodici, već o svima nama kao braći i sestrama, deci u Hristu koji kada ustajemo jedni protiv drugih ustajemo protiv Božije reči, protiv našeg Tvorca. Našim nedelima ga iznova razapinjemo na krst Golgote i rečima mržnje koje upućujemo jedni drugima pletemo mu iznova venac trnja i izvrgavamo ruglu. Posmatram oko sebe mnoštvo ljudi koji su ubeđeni da je njihova pravda - Božija pravda,te su krenuli da tuže jedni druge i da po zemaljskim sudovima i zakonima traže pravdu i zaštitu Svevišnjeg. Jevanđelist pak upozorava da su takva (ne) dela siguran znak dolaska kraja sveta. No, da li to zaista označava kraj sveta? Hoće li svet zaista stati zarad ispunjenja naše pravde? Sveto pismo kaže da neće: Nebo i zemlja će proći, ali riječi moje neće proći.
Dakle, neće doći do kraja sveta koji je postao iz Božije reči, već će doći do kraja našeg sveta, do kraja nas kao Božijih stvorenja i silaska sa puta svetlosti u mračnije dubine sopstvenog bića i sopstvene nesvesti. Na tom mračnom mestu počinje da vene čovečija duša, naša ljudskost i dostojanstvo, te se ispunjavaju reči napisane na ulazu u jedan svetogorski manastir: ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Mislim da je značenje i dubinu ove misli izlišno banalizovati komentarisanjem, svako treba da pronađe svoj smisao u njima.
Sve izgleda jasnije i jasnije, jer što se više udubljujemo u Sveto pismo, udubljujemo se u sebe, u svoju suštinu. Međutim, neminovno da pitanje ostaje: kako biti ovca među vukovima? Kako biti Pravoslavac u svetu koji dobrotu smatra glupošću, a lukavost inteligencijom? Kako poštovati zemaljsku vlast, ako je u suprotnosti sa verom, kako voleti bližnjega svog ako nam je otvoreno neprijatelj koji nas ganja? Patrijah Pavle kaže:
''-Svaka vlast je od Boga, kao što su istina, pravda, i ljubav od Boga. Ali nije svaka vlast po volji Božjoj, već je po dopuštenju Božjem, jer je čovek slobodno biće. Ni Bog ne može spasiti onoga koji neće da se spase, jer to bi bilo nasilje, a Bog nije kadar za nasilje, kao što nije kadar za laži i nepravde. Nasilje, laž i nepravda nisu moć, nego nemoć. To lepo objašnjava Sveti Vasilije Veliki, u četvrtom veku, kad kaže da istina, pravda, ljubav, dobro, u sebi imaju biće, postojanje, suštinu. Dok, nasuprot tome, laž, neistina, nepravda, nasilje, i mržnja nemaju u sebi postojanja. Sve njihovo postojanje je u negiranju istine, pravde, ii ljubavi. Laži nema bez istine, ali istine ima bez laži. Kad smo mi sa istinom, pravdom, i ljubavlju, mi imamo sve više u sebi suštine, postojanja.''
I Jevanđelje, i sveti oci, i čovečnost nam govore kako dalje, kako napred unatoč progonima i nepravdama, sopstvenom osećanju pravde i zadovoljenju ega - napred se ide samo molitvom.....za neprijatelja svoga.
Voli vas vaša
Čuvarkuća
Ne znam razlog ovome, ali mislim da trebamo da čitamo Jevanđelje. Starac Porfirije savetuje da se čitanjem Svetog pisma i sam čovek osveštava. Sigurno je tako, no postavlja se pitanje kako, na koji način iščitavati ovo tako posebno štivo? U zadnje vreme mi se nameće misao da možemo da se udubimo u čitanje na veoma ličan i prisan način: kroz kreiranje sopstvene metafore. Naime, kada naiđemo da odlomak koji nas izuzetno nadahnjuje možemo da zastanemo i meditiramo nad značenjem koje taj odlomak ima za nas u ovom trenutku postojanja. Volela bih da podelim sa Vama divnim ljudima koji čitate ove grešne redove neka od mojih razmišljanja na tu temu.
(Marko 13)
9. A vi se čuvajte; jer će vas predavati sudovima (...)
11.A kad vas povedu da vas predadu, ne brinite se unaprijed šta ćete govoriti niti se pripremajte, nego što vam se dade u onaj čas ono govorite; jer nećete vi govoriti nego Duh Sveti.
12.I predaće brat brata na smrt i otac dijete, i ustaće deca na roditelje i pobiće ih.
13.I svi će vas omrznuti zbog imena mojega. Ali koji pretrpi do kraja taj će se spasti.
Ovako jevanđelist opisuje jedan od znakova koji predhode kraju sveta, i upozorava nas da stražarimo i ne spavamo.
Razmišljala sam o ovim redovima, o tome da ne mora da se radi o bliskoj porodici, već o svima nama kao braći i sestrama, deci u Hristu koji kada ustajemo jedni protiv drugih ustajemo protiv Božije reči, protiv našeg Tvorca. Našim nedelima ga iznova razapinjemo na krst Golgote i rečima mržnje koje upućujemo jedni drugima pletemo mu iznova venac trnja i izvrgavamo ruglu. Posmatram oko sebe mnoštvo ljudi koji su ubeđeni da je njihova pravda - Božija pravda,te su krenuli da tuže jedni druge i da po zemaljskim sudovima i zakonima traže pravdu i zaštitu Svevišnjeg. Jevanđelist pak upozorava da su takva (ne) dela siguran znak dolaska kraja sveta. No, da li to zaista označava kraj sveta? Hoće li svet zaista stati zarad ispunjenja naše pravde? Sveto pismo kaže da neće: Nebo i zemlja će proći, ali riječi moje neće proći.
Dakle, neće doći do kraja sveta koji je postao iz Božije reči, već će doći do kraja našeg sveta, do kraja nas kao Božijih stvorenja i silaska sa puta svetlosti u mračnije dubine sopstvenog bića i sopstvene nesvesti. Na tom mračnom mestu počinje da vene čovečija duša, naša ljudskost i dostojanstvo, te se ispunjavaju reči napisane na ulazu u jedan svetogorski manastir: ako umreš pre no što umreš, nećeš umreti kad umreš. Mislim da je značenje i dubinu ove misli izlišno banalizovati komentarisanjem, svako treba da pronađe svoj smisao u njima.
''-Svaka vlast je od Boga, kao što su istina, pravda, i ljubav od Boga. Ali nije svaka vlast po volji Božjoj, već je po dopuštenju Božjem, jer je čovek slobodno biće. Ni Bog ne može spasiti onoga koji neće da se spase, jer to bi bilo nasilje, a Bog nije kadar za nasilje, kao što nije kadar za laži i nepravde. Nasilje, laž i nepravda nisu moć, nego nemoć. To lepo objašnjava Sveti Vasilije Veliki, u četvrtom veku, kad kaže da istina, pravda, ljubav, dobro, u sebi imaju biće, postojanje, suštinu. Dok, nasuprot tome, laž, neistina, nepravda, nasilje, i mržnja nemaju u sebi postojanja. Sve njihovo postojanje je u negiranju istine, pravde, ii ljubavi. Laži nema bez istine, ali istine ima bez laži. Kad smo mi sa istinom, pravdom, i ljubavlju, mi imamo sve više u sebi suštine, postojanja.''
I Jevanđelje, i sveti oci, i čovečnost nam govore kako dalje, kako napred unatoč progonima i nepravdama, sopstvenom osećanju pravde i zadovoljenju ega - napred se ide samo molitvom.....za neprijatelja svoga.
Voli vas vaša
Čuvarkuća
Нема коментара:
Постави коментар