Sveti Đorđe je omiljeni super-heroj u našoj porodici. Dar jako voli da ga crta, i to rado čini tokom cele godine. Teško je danas odgajati dečaka bez super heroja kada mu se nude spajdermeni, supermeni, ajronmeni i slični menovi kao idoli i drugari. Mislim da u tim likovima ima puno toga pogrešnog za našu decu, toliko toga pogrešnog da zaslužuje posebno poglavlje u ovom blogu, no ono što izdvaja Svetog Đorđa na najupečatljiviji način kao dečijeg heroja jeste to da se on ne raduje smrti aždaje, ne ruga joj se, ne smeje joj se. Čak i u momentu kada pobeđuje zlo, on ima stradalničku mirnoću i samopouzdanje koje dolazi od života u Hristu. Kao da nam poručuje rečima Patrijarha Pavla, da mač sme da bude dug samo onoliko koliko je dugačka i pravda.
Mlađe dete može da oboji prikaz svetitelja
A zajedno možemo da odemo u prirodu i uberemo travu kako bismo napravili venčić
Uz ručak ili večeru čitamo neku od molitava ovom svecu, moja omiljena je:
О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин!
Još puno divnih molitvi možete pronaći ovde: http://molitve.blogspot.com/2011/03/blog-post_8599.html
A na kraju dana sledi opuštanje uz kvalitetan crtani film, ovde se nalazi u celosti:
Nisam stigla da uradim sve ono što sam bila isplanirala za taj dan. Obično se osećam loše kada ne uspem da ostvarim svoje dnevne planove, kao da sam na neki način izneverila porodicu na taj dan i lišila ih nenadoknadivog vremena, no 6. maja nije bilo tako. Naime, na dan svetitelja pobedonosca krenule su da se dešavaju kao u nizu neke neprijatnosti, te sam zahvaljujući njima kao crno na belo uspela da sagledam nepravednosti prvenstveno u sebi, a onda i u određenim okolnostima koje su van mene. Ovo me je navelo na razmišljanje o zmaju unutar svakog od nas, i o zmajevima kojji vrebaju spolja i načinima kako ih pobediti, savladati, i pokoroti. Ponekad je najteže prepoznati aždaju jer kao vodeno biće (element voda) ona je amorfna.
Odvajkada se ljudi na našim prostorima bore protiv nemani, takozvani zduhaći i oblačari, naoko obični ljudi postajali su heroji u momentima nepogoda. Wikipedia kaže: Вјетровњаци, познати у неким дијелова западне Србије, духом су се сукобљавали са црном птицом која је доводила стихију над поља њиховог села. У неким се подручјима, пак, вјеровало да заштитници од непогоде тијелом узлијећу ка тмурном небу, без напуштања душе. То је био случај са виловитим људима у Драгачеву и неким аловитима у Банату. Након боја са демонима враћали би се кући уморни, изгребани и изубијани. Облачари из Сремa нису имали моћ летења, већ су трчећи по угроженом пољу водили борбу против аждаје, која је летећи у тмурним облацима бљувала град по усјевима. Градобранитељи из Поцерине нису се упуштали у овакве битке, него су свој крај штитили посебном магијом и обредним текстовима које су научили од неког старијег браниоца. Њихово дјеловање било је усмјерено како на разбијање градоносног облака, тако и на одвраћање утопљеника, објешењака и ђавола који су га доводили над усјеве. Тврдило се и за одређене жене да својим бајањем могу обезбиједити своје село од разорне стихије. Сви ови заштитници су иначе били обични људи који су нормално живјели и радили у својој средини као и други, док не наиђе невријеме.
Svako dobro i vedro nebo, svima od srca <3
Mlađe dete može da oboji prikaz svetitelja
Uz ručak ili večeru čitamo neku od molitava ovom svecu, moja omiljena je:
О, свеславни, свети великомучениче и чудотворче Георгије погледај на нас брзом помоћу својом, и умоли човекољупца Бога, да нас грешне не осуди по безакоњима нашим, него да поступи с нама по великој милости својој. Не презри мољење наше, него нам испроси од Христа Бога нашег тих и богоугодан живот, душевно и телесно здравље, плодност земље и изобиље у свему, и да блага дарована нам од свемилосрдног Бога преко Тебе, не окренемо на зло него на славу светог имена Његовог и на прослављање моћног заступништва Твог; да Господ да православним хришћанима победу над непријатељима; да их укрепи непоколебљивим миром и благословом; нарочито пак да нас окружи војском светих Анђела Својих, како би смо се, по изласку нашем из овог живота, избавили од замке лукавога и страшних ваздушних митарстава његових, и неосуђени предстали престолу Господа славе. Услиши нас, страдалче Христов Георгије и непрестано моли за нас Триипостасног Владатеља свих Бога, да Његовом благодаћу и човекољубљем, а Твојом помоћу и посредовањем, обретемо милост; да са Анђелима и Арханђелима и свима Светима станемо с десне стране праведнога Судије, и да Га увек славимо са Оцем и Светим Духом, сада и свагда и кроза све векове. Амин!
Još puno divnih molitvi možete pronaći ovde: http://molitve.blogspot.com/2011/03/blog-post_8599.html
A na kraju dana sledi opuštanje uz kvalitetan crtani film, ovde se nalazi u celosti:
Nisam stigla da uradim sve ono što sam bila isplanirala za taj dan. Obično se osećam loše kada ne uspem da ostvarim svoje dnevne planove, kao da sam na neki način izneverila porodicu na taj dan i lišila ih nenadoknadivog vremena, no 6. maja nije bilo tako. Naime, na dan svetitelja pobedonosca krenule su da se dešavaju kao u nizu neke neprijatnosti, te sam zahvaljujući njima kao crno na belo uspela da sagledam nepravednosti prvenstveno u sebi, a onda i u određenim okolnostima koje su van mene. Ovo me je navelo na razmišljanje o zmaju unutar svakog od nas, i o zmajevima kojji vrebaju spolja i načinima kako ih pobediti, savladati, i pokoroti. Ponekad je najteže prepoznati aždaju jer kao vodeno biće (element voda) ona je amorfna.
Odvajkada se ljudi na našim prostorima bore protiv nemani, takozvani zduhaći i oblačari, naoko obični ljudi postajali su heroji u momentima nepogoda. Wikipedia kaže: Вјетровњаци, познати у неким дијелова западне Србије, духом су се сукобљавали са црном птицом која је доводила стихију над поља њиховог села. У неким се подручјима, пак, вјеровало да заштитници од непогоде тијелом узлијећу ка тмурном небу, без напуштања душе. То је био случај са виловитим људима у Драгачеву и неким аловитима у Банату. Након боја са демонима враћали би се кући уморни, изгребани и изубијани. Облачари из Сремa нису имали моћ летења, већ су трчећи по угроженом пољу водили борбу против аждаје, која је летећи у тмурним облацима бљувала град по усјевима. Градобранитељи из Поцерине нису се упуштали у овакве битке, него су свој крај штитили посебном магијом и обредним текстовима које су научили од неког старијег браниоца. Њихово дјеловање било је усмјерено како на разбијање градоносног облака, тако и на одвраћање утопљеника, објешењака и ђавола који су га доводили над усјеве. Тврдило се и за одређене жене да својим бајањем могу обезбиједити своје село од разорне стихије. Сви ови заштитници су иначе били обични људи који су нормално живјели и радили у својој средини као и други, док не наиђе невријеме.
Нема коментара:
Постави коментар