Trudimo se da živimo jednostavno. Jednostavnost u komplikovanom svetu je postala izuzetno bitna. Ekces, preterivanja, kaprici, rekreativni šoping, all-inclusive letovanja, punjači mobilnih bez gajtana, kupovanje stvari samo zato što se može ili zato što se sviđa, odvode nas od suštine i uvode u čarobni manipulativni svet kapitalizma koji kao parazit opstaje na samo jednoj jedinoj stavci: ljudskim strastima.
Ovakva vrsta životnog stila ugrozila je čitavu planetu, izazvala katastrofalne ekološke nesreće, i doprinela ekonomskoj krizi, koja kao da je pokazatelj da se ovako više ne može. Ukoliko je život torta, onda je konzum kao glazura, i glazura nikada ne sme da preovlada ukusom torte, ono što je na površini ne sme da odvlači od suštine. Ponekad je potrebno imati hrabrosti da se glazura skine i naučiti ispočetka kakva sve jeste i može da bude suština.
Skoro sam pravila spisak stvari koje su Daru potrebne za kupovinu od garderobe, jer jesen je već tu, i ne volim iznenađenja hladnih dana. Ovako izgleda lista koja sadrži njegovu celokupnu garderobu za jesen, a uz par dodataka i za zimu!:
3 Majice dugih rukava (siva, teget, crvena)
3 Majice dugih rukava sa straftama/print
2 farmerke
1 somotske pantalone
2 dukserice sa kapuljačom na rajsferšlus
2 džempera topla
5 pari toplih čarapa
1Perjana jakna
1Pelerina za kišu (sa mestom za ranac)
3 para toplih pidžama
1 košulja, za izlaz
1 prsluk tanja vuna
1 tanji v-izrez džemper za izlaz (na rombove )
2 trenerke donji deo
Duboke patike sa krznom unutra
Gumene čizme za kišu
To je sve, i stane u jednu malo veću policu. Svi roditelji žele da usreće svoje detence, da mu ugode, da mu priušte ono što oni sami nisu nikada imali, ali nažalost ovo prečesto ne čini decu srećnom i zahvalnom. Prečesto sam videla decu koja se igraju sa svojim stvarima, odbijaju da nose nešto što su sami kroz suze namolili roditelje da im kupe, kako cepaju nove stvari, skidaju patike nogama, bacaju jakne po podu, koriste najlon čarape kao konopce za vuču lutki, zaboravljaju dukserice i kape po školskim učionicama, i sl. Pitanje je da li bi ovo činili da imaju samo jednu kapu, ili jedne najlon čarape za izlaz. Takođe sam videla neizrecivu sreću u očima deteta koje dobija svoje jedne jedine patike tokom godine, i koje od sreće spava sa njima, i kada se isprljaju samo ih čisti. Videla sam brigu kada dobije nove stvari pa ih ne oblači i čuva, iz straha da što duže traju, videla sam zahvalnost, odgovornost, i principijalan karakter koji se rađa.
Živeti jednostavno i prenositi deci takve vrednosti ne znači živeti u siromaštvu niti sebičluku. Za mene je to skoro romantični revolucionarni čin, direktno odbijanje pokoravanju jednom površnom, izrabljivačkom sistemu, i učenje dece stvarnom životu i vrednostima. Često zaboravimo da deca nisu jednaka nama odraslima, i da ne možemo da ih tretiramo kao sebi jednakima, i to nam ona sama veoma glasno pokazuju. Kada im damo previše stvari, previše izbora, previše slobode, ona postaju plačljiva, manipulativna, nesigurna, i pitamo se zašto se tako ponašaju, zašto ništa ne cene, ne vrednuju ogromno odricanje koje činimo da im pružimo sve ono što mi sami nismo mogli da imamo.
U suštini svima nama je potrebno pojednostavljenje, kratka i jasna pravila uz koja rastemo i koja nas štite, malo stvari, a puno prirode, vremena provedenog zajedno, malo televizora i puno knjiga, i tako malo po malo, malo postaje sasvim dovoljno!
Voli vas vaša Čuvarkuća
Skoro sam pravila spisak stvari koje su Daru potrebne za kupovinu od garderobe, jer jesen je već tu, i ne volim iznenađenja hladnih dana. Ovako izgleda lista koja sadrži njegovu celokupnu garderobu za jesen, a uz par dodataka i za zimu!:
3 Majice dugih rukava (siva, teget, crvena)
3 Majice dugih rukava sa straftama/print
2 farmerke
1 somotske pantalone
2 dukserice sa kapuljačom na rajsferšlus
2 džempera topla
5 pari toplih čarapa
1Perjana jakna
1Pelerina za kišu (sa mestom za ranac)
3 para toplih pidžama
1 košulja, za izlaz
1 prsluk tanja vuna
1 tanji v-izrez džemper za izlaz (na rombove )
2 trenerke donji deo
Duboke patike sa krznom unutra
Gumene čizme za kišu
To je sve, i stane u jednu malo veću policu. Svi roditelji žele da usreće svoje detence, da mu ugode, da mu priušte ono što oni sami nisu nikada imali, ali nažalost ovo prečesto ne čini decu srećnom i zahvalnom. Prečesto sam videla decu koja se igraju sa svojim stvarima, odbijaju da nose nešto što su sami kroz suze namolili roditelje da im kupe, kako cepaju nove stvari, skidaju patike nogama, bacaju jakne po podu, koriste najlon čarape kao konopce za vuču lutki, zaboravljaju dukserice i kape po školskim učionicama, i sl. Pitanje je da li bi ovo činili da imaju samo jednu kapu, ili jedne najlon čarape za izlaz. Takođe sam videla neizrecivu sreću u očima deteta koje dobija svoje jedne jedine patike tokom godine, i koje od sreće spava sa njima, i kada se isprljaju samo ih čisti. Videla sam brigu kada dobije nove stvari pa ih ne oblači i čuva, iz straha da što duže traju, videla sam zahvalnost, odgovornost, i principijalan karakter koji se rađa.
Živeti jednostavno i prenositi deci takve vrednosti ne znači živeti u siromaštvu niti sebičluku. Za mene je to skoro romantični revolucionarni čin, direktno odbijanje pokoravanju jednom površnom, izrabljivačkom sistemu, i učenje dece stvarnom životu i vrednostima. Često zaboravimo da deca nisu jednaka nama odraslima, i da ne možemo da ih tretiramo kao sebi jednakima, i to nam ona sama veoma glasno pokazuju. Kada im damo previše stvari, previše izbora, previše slobode, ona postaju plačljiva, manipulativna, nesigurna, i pitamo se zašto se tako ponašaju, zašto ništa ne cene, ne vrednuju ogromno odricanje koje činimo da im pružimo sve ono što mi sami nismo mogli da imamo.
U suštini svima nama je potrebno pojednostavljenje, kratka i jasna pravila uz koja rastemo i koja nas štite, malo stvari, a puno prirode, vremena provedenog zajedno, malo televizora i puno knjiga, i tako malo po malo, malo postaje sasvim dovoljno!
Voli vas vaša Čuvarkuća
Нема коментара:
Постави коментар